Zaštita životne sredine je prilika da se otvore radna mesta, ali nije besplatna

Foto: EP

Privredna komora Srbije je 25. januara, u saradnji sa Fakultetom za primenjenu ekologiju Futura, organizovala okrugli sto povodom Svetskog dana obrazovanja o zaštiti životne sredine. On se obeležava svakog 26. januara počev od 1972. godine kada je na Konferenciji Ujedinjenih nacija o čovekovoj okolini usvojena Deklaracija s naglaskom na neophodnost obrazovanja o zaštiti životne sredine.

Skupom je moderirala direktorka Instituta Futura Sunčica Vještica, a njeni glavni (sa)govornici za okruglim stolom bili su Slobodan Perović iz Ministarstva zaštite životne sredine, direktor Agencije za zaštitu životne sredine Filip Radović, Milan Veselinov, osnivač preduzeća Cirekon i Roland Fekete, direktor ekologije u kompaniji za proizvodnju građevinskih materijala Lafarge.

Foto: EP

Skupu su, u skladu sa temom, prisustvovali i predstavnici naučnih i obrazovnih ustanova, Razvojnog programa Ujedinjenih nacija i preduzetničkog sektora.

Aleksandra Vučinić, autorka slikovnice „Ekologijanka“, prisetila se svoje studijske posete Japanu 2002. godine. „Tada sam videla jednu vrlo interesantnu stvar. Deca od tri godine su sedela u insineratoru i slušala priču o upravljanju otpadom. To nas je sve iznenadilo – zašto toliko malu decu uče o problemima u vezi sa otpadom? Objasnili su nam da su sa programom počeli sedamdesetih godina i da oni su ti koji su tada imali tri godine danas menadžeri i da itekako znaju kako da upravljaju otpadom i bave se zaštitom životne sredine. Primetila sam da kod nas taj vid edukacije nedostaje u nekom najranijem uzrastu“, rekla je ona, istakavši značaj uključivanja dece u brigu o našem okruženju.

Foto: EP

Sve zelene teme treba da promene narativ sa troška na nešto što uvećava vrednost robe, a ovaj cilj se postiže inovacijama, naglasio je Milan Veselinov. „Evropska unija trenutno se bavi pitanjem kako podići tražnju za cirkularnim proizvodima. Jedan od načina je dizanje svesti i plasiranje informacija kao što su ‘Nemojte da bacate, koristite ponovo!'“, rekao je. „Potrošači u Evropi su spremni da jedan i po put više plate zelene artikle. Glasaju novčanikom i to podstiče kompanije da u svoj portolio uključe više sertikovanih proizvoda. Ključno pitanje je odakle da krenemo. Trebalo bi da krenemo od edukacije, ali ona mora da bude u sprezi sa inovacijama i pravilima igre“, zaključio je Veselinov.

Filip Radović je kao misiju svoje Agencije naglasio da služi privredi, ali da istovremeno bude motor razvoja dela koji se tiče zaštite životne sredine. Ipak, za napredak u toj oblasti manjkaju sredstva. „U Italiji deponovanje otpada košta 190 evra po toni, u Srbiji – 20 evra. Nažalost, cena odnošenja otpada nije ekonomski efikasna i stoga ovaj sektor ne može da postigne brži tempo razvoja. Verujem da smo fin narod i da nam ne nedostaju civilizacijske navike i volja, već nam nedostaje novac“, kazao je.

Siniša Mitrović iz Privredne komore Srbije izrazio je nadu da će sličnih okupljanja biti i u budućnosti i da će dijalog uroditi plodom.

Jelena Kozbašić