Svet je 2019. gubio površinu tropske šume veličine fudbalskog terena na svakih šest sekundi

Prema poslednjem izveštaju, samo tokom prethodne godine nestalo je čak 3,8 miliona hektara tropskih prašuma od ukupno 11,9 miliona hektara, što je jednako gubitku šume površine fudbalskog terena na svakih šest sekundi.

Foto-ilustracija: Unsplash (Oliver Sjöström)

S obzirom na to da su u pitanju drevne šume bogate biološkom raznovrnošču i veoma važne za skladištenje ugljen-dioksida, rezultat studije je izuzetno uznemiravajuć. Područja koja su najviše pogođena propadanjem tropskih prašuma su Južna Amerika, Afrika i jugoistočna Azija.

Takođe, istraživači su primetili da je gubitak iz 2019. za 2,8 odsto veći u odnosu na 2018. godinu. Samo u Brazilu, zemlji najviše pogođenoj gubitkom tropskih prašuma, tokom 2019. godine izgubljeno je više od 1,3 miliona hektara. Veliki gubici usledili su zbog stravičnih šumskih požara koji su opustošili Amazoniju u poslednjih nekoliko godina. Pored toga, u prvom tromesečju ove godine primećen je porast od 50 odsto kad je reč o krčenju šuma u ovoj zemlji. Predsednik Žair Bolsonaro više puta je optužen da podstiče aktivnosti nelegalne seče drveća.

Velike gubitke u požarima tokom prošle godine zabeležile su i Bolivija, Australija i Indonezija. Požari su utvrđeni i kao uzrok i kao simptom gubitka drveća.

Kada ove stare tropske šume jednom nestanu, potrebno je i nekoliko hiljada godina kako bi se obnovile.

Gana i Obala Slonovače uspele su da umanje gubitak šuma za čak 5o odsto tokom 2019. u odnosu na godinu ranije, a Kolumbija takođe, iako je početkom ove godine delimično unazadila svoj uspeh novim krčenjem šuma. U Australiji je, nažalost, došlo do šestostrukog porasta ukupnog gubitka drveća, nakon dramatičnih vatrenih stihija krajem 2019. godine.

Gubici u Boliviji su se povećali za 80 odsto u odnosu na ranije godine, i to usled požara izazvanih poljoprivrednim radovima.

Kako šume predstavljaju dom brojnim vrstama i bogate ekosisteme, nije problematičan samo gubitak stabala, već i nestanak staništa za mnoge biljke i životinje.

Ipak, i dalje se veruje da bi sprovođenjem odgovarajućih politika i posvećenosti zaštiti životne sredine u radu vlada ovih zemalja moglo da se spreči dalje uništavanje dragocene prirode.

Jelena Cvetić