Samo 7 zemalja je do sada predalo obnovljene klimatske planove za 2020. godinu

Nacionalno utvrđeni doprinosi predstavljaju obaveze zemalja potpisnica Pariskog sporazuma o smanjenju emisija i prilagođavanju posledicama klimatskih promena. Oni treba da se obnavljaju i dopunjuju na svakih 5 godina, što „pada“ upravo ove.

Iako je čak 106 zemalja pokazalo dobru volju da poradi na svojim nacionalnim doprinosima, za sada ih je samo 7 koje su i zvanično to učinile, koje proizvode tek 2,8 odsto svetskih emisija.

Foto-ilustracija: Unsplash (Kym Ellis)

Zemlje koje su podnele nove nacionalne klimatske planove za 2020. godinu su Surinam, Norveška, Moldavija, Maršalska Ostrva, Japan, Singapur i Čile.

Prema podacima iz 2014. godine, više od polovine emisija, preciznije 60 odsto, dolazilo je iz samo 10 zemalja. Nijedna od njih nije na spisku ovih sedam.

Norveška, kao jedna od najrazvijenijih zemalja u svetu, dosta polaže na borbu protiv klimatskih promena. Njeni klimatski planovi su takođe veoma ambiciozni, te se očekuje da će do 2030. smanjiti od 50 do 55 odsto emisija u odnosu na zabeleženi nivo u periodu od 1990. do sada. U tome joj pomaže što je svetski lider u prodaji električnih vozila, te čak 40 odsto ukupne prodaje vozila u ovoj zemlji čine električna. Pored toga, Norvežani rade na jačanju zelene ekonomije.

Iako je Japan jedna od vodećih svetskih država kad je reč o ekonomiji, ujedno je i peta na listi najvećih emitera gasova sa efektom staklene bašte. Japanski ovogodišnji cilj nije mnogo inovativnije od onog iz 2015. Naime, i dalje teže da do 2030. smanjenje emisije bude za 26 odsto ispod nivoa iz 2013. godine. Kada je reč o zemlji koja ima pristup tehnologiji dovoljno naprednoj da učini mogućim budućnost sa niskim udelom ugljenika, čini se da to nije maksimum koji bi bilo moguće postići.

Foto-ilustracija: Unsplash (Kurt Cotoaga)

Maršalska Ostrva, s druge strane, predstavljaju veoma mali deo globalnih emisija. One spadaju u 100 zemalja sa najmanje emisija u svetu, kojima se pripisuje tek 3 odsto ukupnih emisija gasova sa efektom staklene bašte. Ipak, upravo Maršalska Ostrva neposredno osećaju negativne efekte globalnog zagrevanja, te preuzimaju vodeću ulogu u borbi protiv klimatskih promena i teže da do 2050. imaju nulti ugljenični otisak. Sadašnji cilj im je smanjenje emisija na 58 odsto ispod nivoa zabeleženih pre jedne decenije, i to d0 2035. godine.

Moldavija je još jedna od zemalja koje pravi tek 1 odsto ukupne svetske emisije, a cilj im je smanjenje emsiija za 70 odsto ispod nivoa iz 1990. godine. Prethodni cilj iz 2015. bio je 64-67 odsto smanjenja.

Šume na teritoriji Surinama apsorbuju veće količine gasova sa efektom staklene bašte nego što ih zemlja emituje. Upravo zato je ova država svoj fokus usmerila na prelazak na čistu energiju – u planu je da se do 2030. godine napajanje električnom energijom bude čak 35 odsto iz obnovljivih izvora. Pored toga, radiće na povećanju zaštite šuma i močvarnih područja u narednih 10 godina.

Singapur teži da ostvari smanjenje emisija od 36 odsto u odnosu na nivo iz 2005. godine.

Čile je u ovu obnovu klimatskih planova uključio i nametljivi uticaj pandemije koronavirusa, sa kojom se sve zemlje suočavaju. Napomenuli su da je prioritet prevazilaženje trenutne krize, ali ujedno i kretanje ka održivom razvoju, kako sada, tako i u budućnosti.

I pored krize, potrebno je da se zemlje revidiraju svoje obaveze pre Samita o klimi koje ći biti održan u Glazgovu naredne godine. Olakšavajuća okolnost je svakako što je tehnologija koja može pomoći u rešavanju klimatske krize pristupačnija nego ikada dosada.

Jelena Cvetić