PORAŽAVAJUĆA STATISTIKA: Ogroman broj kuća u Srbiji nema izolaciju, a mnoge ni fasadu

Foto-ilustracija: Pixabay

Srbija, koja spada među rasipnike energije, beleži znatno poboljšanje energetske efikasnosti u stambenim objektima. U proteklih devet godina, samo realizacijom projekata u 40 gradova i opština koje je podržala nemačka vlada uštedeli smo – 150.000 megavata energije i smanjili emisiju ugljen-dioksida za oko 30.000 tona godišnje, izveštava Ružica Vranjković za RTS.

U Pirotu, koji je obuhvaćen projektom, unapredili su grejanje iz Toplane pa i grad i domaćinstva već beleže uštede na energiji. Od ove godine imaju i lokalni fond energetske efikasnosti pa će građanima pomoći da izoluju stanove.

– Mislim da su fasade u našem gradu u veoma lošem stanju, da su zgrade dosta energetski neefikasne. Pozivamo, kako ljude koji žive u zgradama, tako i ljude u individualnim kućama, da promene prozore, fasade i izvore energije. Za ovu godinu smo obezbedili negde oko 15 miliona dinara za fond energetske efikasnosti – rekao je gradonačelnik Pirota Vladan Vasić.

Srbija se na putu ka članstvu u Evropskoj uniji obavezala da će godišnje potrošnju energije smanjivati jedan odsto. A mere energetske efikasnosti su velika podrška da se to postigne.

– Značaj uštede energije u svim segmentima pa i građevini je nesporan. Evropa ima koncept da štedi energiju u tom sektoru gde je potrošnja negde 40 odsto od ukupne potrošnje energije – ističe pomoćnik ministra energetike Miloš Banjac.

Foto-ilustracija: Pixabay

U skladu sa evropskim direktivama i naša zemlja je pokrenula plan obnove državnih institucija jer su veliki potrošači energije.

– To je proces jer rekonstrukcija tih objekata mora da ide u nekoliko faza i ona će sigurno trajati jer energetska efikasnost nije samo zgradarstvo i građevinski radovi, već su i mašinski radovi, rasveta, upravljanje otpadom – ukazuje Aleksandra Tomić, predsednica skupštinskog Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku.

Uz podršku nemačke Organizacije za međunarodnu saradnju (GIZ), naša zemlja je izradila i Nacionalnu tipologiju stambenih zgrada, uvedeni su energetski pasoši i napravljen njihov centralni registar, a 1.600 inženjera dobilo je licence energetskog menadžera.

– Najvažniji rezultat devetogodišnjeg rada je što se Srbija pozicionira kao lider u oblasti energetske efikasnosti u zgradama u regionu Zapadnog Balkana. Nastavljamo saradnju na našem novom projektu – Energetska efikasnost sa fokusom na škole i obdaništa – kaže vođa projektnog tima GIZ-a Renata Šindlbek.

Jirgen Šmit, prvi sekretar Ambasade Nemačke u Beogradu, kaže da to nije nemački već srpski projekat poboljšanja energetske efikasnosti, a da Nemačka samo pruža podršku. To nam je važno da kažemo jer ideja nije bila naša, već samo pomažemo da se vaše ideje ostvare, rekao je Šmit.

U Srbiji 1.500 zgrada već ima energetske pasoše pa štede energiju. Ali zabrinjavajuće je što je dve trećine kuća i dalje bez izolacije, a neke su i bez fasade.

(izvor: RTS)