Oživljavanje železnice u Srbiji jedan od strateških ciljeva EIB

Mobilnost

Foto-ilustracija: Pixabay

Oživljavanje železnice u Srbiji biće jedan od strateških ciljeva Evropske investicione banke (EIB) kako bi i u ovom regionu mlađe generacije počele da koriste taj ekološki i bezbedan vid prevoza koji je decenijama bio zapostavljen, kazala je šefica regionalne kancelarije EIB-a za Zapadni Balkan Dubravka Negre.

„U planu je finansiranje rehabilitacije pruge na Koridoru 10 do granica sa Hrvatskom i Severnom Makedonijom“, rekla je Negre u intervjuu agenciji Beta.

Na značaj železnice u periodu ekološke tranzicije ukazuje i to što je Odbor Evropskog parlamenta za transport i turizam (TRAN) ranije ove nedelje podržao predlog Evropske komisije da se 2021. proglasi Evropskom godinom železnice.

Negre je navela je da će u okviru ranije objavljenog paketa pomoći za Zapadni Balkan značajan deo sredstava biti plasiran u Srbiji u različite sektore.

„Nastavićemo da ulažemo u putnu infrastrukturu. Pored izgradnje autoputa Niš-Merdare podržaćemo i obnovu magistralnih i manjih, prigradskih puteva koji su važni za lokalno stanovništvo“, rekla je Negre.

Dodala je da će EIB doprineti i rešavanju problema sa kanalizacijom pa je u planu realizacija projekta izgradnje kanalizacione mreže u beogradskoj opštini Palilula, kao i vodosnabdevanja u 25 opština širom Srbije.

Photo-illustration: Pixabay

„Nastavićemo da podržavamo privredu i pored malih i srednjih preduzeća, pomoći ćemo i mikro i tehnološkim startap kompanijama koje inače teže dolaze do finansija. Ideja nam je da damo potporu razvoju inovacija i inicijativa za digitalizaciju društva. Radiće se na završetku Naučno-tehnološkog parka u Novom Sadu, pored onih koji su već izgrađeni u Beogradu i Nišu u okviru EIB investicije od 200 miliona evra za nauku i razvoj. Proširenje i poboljšanje digitalne infrastrukture je takođe planirano kako bi se brzi internet uveo u škole širom Srbije“, rekla je Negre.

Po njenim rečima, tehnička dokumentacija za planirane projekte obnove puteva i železničkih pravaca za koja su sredstva već planirana je u različitim fazama pripreme.

„Neki projekti su već u završnoj fazi pripreme, poput izgradnje autoputa Niš-Pločnik, na pravcu ka Prištini, i očekujemo da će se relativno brzo raspisati javna nabavka. Za nove investicije Evropska unija će obezbediti značajne donacije za pripremu tehničke dokumentacije i nadamo se da će to ubrzati i ostale faze. Kako će se to odvijati zavisiće od svih učesnika, pre svega od nosioca projekata, a to su institucije Republike Srbije i nadamo se dobroj i efikasnoj saradnji sa svim partnerima kako bi se što više sredstava koje se nude pod veoma povoljnim uslovima u sklopu sa donacijama plasiralo u narednom periodu“, rekla je ona.

Dodala je da povećanje plovnosti najznačajnijih reka Save i Dunava predstavlja važan projekat jer se nalaze na Panevropskom koridoru.

Foto-ilustracija: Unsplash (Alex Holyoake)

„Ulaganje od 100 miliona evra, zajedno sa donacijom EU od 14,1 milion, biće upotrebljeno za izgradnju brodske prevoznice kod Đerdapa, meteoroloških stanica i luka duž ovih reka, kao i hidrometereoloških stanica. Sredstva se koriste i za izvlačenje ostataka potopljene flote iz Drugog svetskog rata, koja izranja u vreme niskog vodostaja Dunava u blizini Kladova. Vađenjem preko 200 olupina brodova, ratne opreme i neeksplodiranih mina značajno će se povećati prohodnost ove deonice važne za rečni saobraćaj cele Evrope„, rekla je Negre.

Ukazala je i da je preporuka EIB stvaranje strategije za implementaciju obnovljivih i bezbednih izvora energije, izgradnju bolje digitalne infrastrukture i podršku inovacijama.

„Dalje povezivanje regiona kroz izgradnju drumske, rečne i železničke mreže takođe predstavlja prioritet, kao i poboljšanje zdravstvene i sanitarne infrastrukture koji će dovesti do bolje pripremljenosti za buduće krize.Posebna ulaganja biće namenjena razvoju ruralnih sredina i održivih izvora hrane“, ukazala je Negre.

Sve te inicijative, kako je ocenila, trebalo bi da dovedu do stvaranja transportno, digitalno i energetski povezanog tržišta koje bi se u perspektivi priključilo proizvodnim i distributivnim lancima EU.

„Očekuje se da će time Zapadni Balkan postati jedno od atraktivnijih područja za strana i domaća ulaganja, što bi sve zajedno trebalo da rezultira, konkurentnijom ekonomijom i poboljšanim i inkluzivnim uslovima za zapošljavanje ljudi u ovom regionu i boljim životnim standardom svih koji ovde žive“, rekla je Dubravka Negre.

Izvor: EurActiv/Beta