Održana debata „Upravljamo li klimatskim promenama?“

Vesti | Srbija | Održivi razvoj

Foto-ilustracija: Unsplash (ål nik)

Da li Srbija ima sopstvene resurse da se pripremi za klimatske promene? Kakvi su dosadašnji rezultati vlasti, institucija, i kakva je moć i uloga organizacija civilnog društva, privrede i samih građana da učestvuju u primeni standarda usmerenih na podsticanje zelene ekonomije, poboljšanje zdravlja i kvaliteta života ljudi? Na koji način čuvamo prirodu i njene resurse? Da li smo pravilno informisani o stepenu industrijskog zagađenja, kvaliteta vode i vazduha, upravljanja otpadom

Ovo su samo neka su od pitanja koja su postavljena na debati „Upravljamo li klimatskim promenama“.

“Od industrijske revolucije do danas svake godine po malo povećavamo emisiju ugljen-dioksida (CO2). Po Pariskom sporazumu treba dovesti količinu tih emisija na nulu. Zato je novi narativ govoriti o klimatskoj krizi, a ne promenama, kako se stvari više ne bi odlagale”, istakao je prof. dr Vladimir Đurđević sa Fizičkog fakulteta u Beogradu.

Učesnici debate slažu se da u kontinuitetu treba brinuti o životnoj sredini, a ne samo kada se dogodi neki konkretan problem.

Mi smo danas kadrovski slabiji nego što smo bili ranije. Zbog toga što fingiramo sve, fingirali smo i Bolonjsku deklaraciju, pa je od 2005. godine kvalitet kadrova u ovoj oblasti opao. Mi se dva puta godišnje bavimo zađenjem i to kada ga vidimo, pa napretka, takoreći, nema”, kaže prof.dr Aleksandar Jovović sa Mašinskog fakulteta u Beogradu.

Ipak, prema rečima Aleksandra Macure iz RES Fondacije, došlo je do pomaka u interesovanju, ali i u znanju, građana po pitanju zaštite životne sredine. 

“Građanski pritisak je apsolutno neophodan, ali bez primene pravnih obaveza od strane države teško da će doći do potrebnih promena u društvu”, dodao je Macura.

Najvažnije je shvatiti da je priroda osnova za naš opstanak, a njenim uništavanjem uništavamo i čovečanstvo.

“Sve dolazi iz prirode – od aspirina do benzina. Jasno je da se njenim uništavanjem menja klima. Imamo previše smeća i to mora da prestane”, istakla je Maša Perović iz  organizacije WWF Adria Srbija.

Obrazovanje o klimatskim promenama je važno pitanje i zato treba informisati građane svih zemalja, kako lokalno tako i na globalnom nivou.

Milica Radičević