Energija vetra

Energetska budućnost u izgradnji vetroparkova

 

Različiti obnovljivi izvori energije, zajedno sa svim merama unapređenja energetske efikanosti i ušteda energije, predstavljaju jedino rešenje za što hitnije i radikalno smanjenje emisije štetnih gasova (emisije CO2) sa efektom staklene bašte koja je prouzrokovana spaljivanjem fosilnih goriva, krčenjem šuma i raščišćavanjem zemljišta za poljoprivredu.

I dok vetar nesumnjivo spada u jeftin i veoma isplativ vid obnovljivog izvora energije koji se sve više koristi širom Evrope za proizvodnju električne energije, Srbija se ne nalazi u vrhu spiska zemalja koje imaju izuzetno visok stepen iskorišćenja potencijala vetra. Štaviše, od svih raspoloživih obnovljivih izvora energije u Srbiji naleti vetrova, ma kako nam se ponekad činili siloviti, imaju najmanji potencijal.

Ipak, to ne znači da u našoj zemlji ne postoje područja u kojima se energija vetra ne može iskoristiti. Naprotiv.

Gde se nalaze najbolje lokacije za podizanje vetroparkova?

Najveći potencijal energije vetra u Srbiji nalazi se u košavskom području kao što su južni Banat i istočna Srbija, zatim na istočnoj strani Kopaonika, na području Zlatibora, Peštera i na lokalitetima planinskih prevoja na nadmorskim visinama iznad 800m, kao i u dolinama reka Dunava, Save i Morave.

Mape prosečne snage i energije vetra koje je izradio Institut za multidisciplinarna istraživanja Univerziteta u Beogradu u okviru svoje studije Globalna procena energetskog potencijala vetra u Srbiji iz 2010. godine možete pogledati ovde.

Na raspolaganju vam je takođe i studija Studija Atlas vetrova AP Vojvodine iz 2010. godine koju je priredio istraživački tim sa Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu.

Koji su osnovni uslovi za proizvodnju električne energije iz vetra?

Za proizvodnju električne energije iz vetra potrebni su vetrogeneratori čiji su osnovni delovi elise, prenosni mehanizam, elektrogenerator, noseći stub i strujni transformator neophodan za priključivanje na elektrodistributivnu mrežu. Prečnik rotora može biti do 120 m, dok je težina jedne elise do 20 tona, a visina stuba sa vetrogeneratorom do 130 m. Kompletan vetrogenerator može da teži oko 200 t.

Da biste proverili da li postoje uslovi na određenoj lokaciji za postavljanje vetrogeneratora prvo je neophodno izmeriti brzinu vetra, a ona zavisi od konfiguracije terena, objekata na tlu i njihove visine.

Ako vetar duva brzinom od oko 3 m/s pa sve do 25 m/s, prvi uslov je zadovoljen. Ipak trebalo bi imati u vidu da je potrebno da vetar duva najmanje 2800 sati godišnje prosečnom brzinom od preko 6 m/s (jedna godina ima 8760 sati), da bi se određena lokacija uzela u obzir za izgradnju vetroparka.

Veoma je važno da investitor bude upoznat sa neophodnošću kontinuiranog merenja brzine vetra u vremenskom rasponu od makar godinu dana jer jedino na taj način moguće je tačno proceniti koliko električne energije bi se proizvelo na razmatranoj lokaciji.

Pogledajte pravac kretanja i brzinu vetra u našoj zemlji u realnom vremenu na ovom linku.

Kakve su prognoze o stepenu iskorišćenja energije vetra?

Do 2030. godine vetar bi trebalo da omogući proizvodnju četvrtine od ukupno proizvedene električne energije u Evropskoj Uniji čime bi se znatno osigurao evropski energetski sistem. Trenutno se dobija više od 11 odsto električne energije iz ovog izvora. Ako se uzme u obzir da od svih novoizgrađenih elektropostrojenja u evropskim zemljama u prošloj godini čak 44 odsto koristi snagu vetra za proizvodnju električne energije, sasvim je jasno da ovaj izvor energije preuzima primat.

Ovde možete preuzeti Izveštaj o energetskom potencijalu vetra na kopnu i moru u Evropi (na engleskom) koji je sastavila Evropska agencija za zaštitu životne sredine.

Prvi vetroparkovi u našoj zemlji izgrađeni su tek u poslednjih nekoliko godina. I dok smo donedavno imali samo jedan vetropark u Tutinu od 500kW, tokom prošle godine puštena su u rad još dva vetrogeneratora ukupne snage 16,5 MW, a u međuvremenu Vlada Republike Srbije dala je zeleno svetlo za izgradnju vetroelektrana u Kovinu, Kovačici, Alibunaru, Plandištu i Vršcu. Ipak, izgradnja velikih vetroparkova u Srbiji očigledno pripada budućnosti.

Propisane kvote Vlade Republike Srbije za vetroelektrane koje važe do kraja 2020. godine iznose 500 MW, a na osnovu brojnih studija utvrđeno je da bi Srbija mogla da dobije oko 2,5 milijarde kWh električne energije koristeći snagu vetra.

Na ovoj stranici sajta Međunarodne agencije za obnovljive izvore energije (IRENA) možete pronaći brojne informacije o energiji vetra – od grafikona sa uporednim prikazom cena turbina u svetu do količine električne energije dobijene iz vetra u našoj zemlji.

Sve prednosti ulaganja u izgradnju vetroparkova 

 

* Od trenutka kad investitor stekne status povlašćenog proizvođača električne energije njemu se garantuje podsticajna otkupna cena proizvedene električne energije u vremenskom roku od 12 godina, a period povraćaja investicije kreće se u rasponu od 7 do 9 godina.

Ovde možete pogledati uredbu Vlade Republike Srbije o uslovima i postupku sticanja statusa povlašćenog proizvođača električne energije, privremenog povlašćenog proizvođača i proizvođača električne energije iz obnovljivih izvora energije

U tabeli možete videti trenutno važeće podsticajne cene za električnu energiju proizvedenu u vetroparkovima.

Preuzmite Uredbu o podsticajnim merama za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora i iz visokoefikasne kombinovane proizvodnje električne i toplotne energije.

* Vetrogenerator može da se postavi na neiskorišćenom ili neplodnom zemljištu ukoliko je zadovoljen osnovni uslov da na tom području i na potrebnoj visini duvaju dovoljno jaki vetrovi

* Sama turbina zauzima mali prostor na zemlji

* Prilikom proizvodnje električne energije ne troši se gorivo niti se stvaraju otpaci

* Konvertovanje energije vetra predstavlja jedan od najčistijih način proizvodnje električne energije

* Vetroparkovi mogu biti čak i turistička atrakcija

Koliko košta vetrogenerator?

 

Cena malih vetrogeneratora do 2 kW iznosi više od 1.200 evra po kW instalisane snage, a veliki vetrogeneratori koštaju oko 700 evra po kW instalisane snage. U svetu su najčešće zastupljeni vetrogeneratori snage od 1 MW do 3 MW.

Kako da dođete do informacije o raspoloživom kapacitetu u okviru propisane kvote za vetroelektrane?

 

Da biste saznali koliko je snage od propisanih 500 MW zaista ostalo na raspolaganju novim investitorima u vetroparkove nije dovoljno samo da pogledate informaciju o ukupno instalisanoj snazi na dnu registra povlašćenih i privemeno povlašćenih proizvođača električne energije u elektranama na vetar koji se nalazi na ovom linku.

Dešava se da proizvođači sa privremeno povlašćenim statusom ne izgrade svoje elektrane u zakonskom roku od tri godine (a imaju i pravo produženja statusa na još godinu dana), pa zbog toga ne postanu povlašćeni proizvođači, što je u koloni Status obeleženo na sledeći način: privremeni povlašćeni**

Planirani kapacitet elektrana ovih investitora, kao i onih uz čiji status “privremeno povlašćeni” stoji odrednica “nevažeći”, automatski postaje slobodan za nova ulaganja.

Stoga obavezno proverite koliko je vremena prošlo od dobijanja rešenja o privremenom statusu klikom na identifikacioni broj u registru ili na broj rešenja koji stoji uz naziv investitora obeleženih na gore opisani način.

Osim već instalisane snage na osnovu izdatih statusa povlašćenih proizvođača, pripremljeni su i projekti za dodatnih 500MW a investitori se nadaju da će Vlada da donese uredbu o povećanju kvota.

Spisak zahteva za status privremenog i povlašćenog proizvođača za vetroelektrane nalazi se na ovom linku.

Detaljan vodič za investitore za projekte u oblasti izgradnje postrojenja i proizvodnje električne energije u vetroelektranama koji su pripremili Ministarstvo rudarstva i energetike i Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) možete pogledati ovde.

Kako proveriti isplativost investicije u vetropark?

I dok se energija vetra može iskoristiti na brojne načine – za pogon jedrilica, navodnjavanje i odvodnjavanje ili za proizvodnju mehaničke energije u vetrenjačama – čime se ostvaruje značajna ušteda, jedino se konvertovanjem eolske energije u električnu, u vetrogeneratorima priključenim na elektrodistributivnu mrežu, dolazi do konkretnog profita.

Međutim, opsežnu proveru isplativosti ulaganja u vetropark trebalo bi poveriti stručnjacima koji su već pripremali studije izvodljivosti i idejne projekte u ovoj oblasti, koji poznaju proceduru dobijanja statusa povlašćenog proizvođača električne energije i imaju iskustva u izradi neophodne tehničke dokumentacije.

Ako imate bilo kakvih pitanja u vezi sa ulaganjem u vetrogeneratore, pišite nam na info@energetskiportal.rs a mi ćemo se potruditi da što pre dobijete odgovor naših stručnjaka.

Korisni linkovi:

Ministarstvo rudarstva i energetike

Agencija za energetiku Republike Srbije

Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture

Vodic-kroz-dozvole-za-izgradnju

Pokrajinski sekretarijat Vojvodine za energetiku, građevinarstvo i saobraćaj

Agencija za zaštitu životne sredine

Registar povlašćenih proizvođača električne energije

Spisak zahteva za status privremenog i povlašćenog proizvođača za vetroelektrane

Ostali korisni linkovi:

http://resourceirena.irena.org/gateway/dashboard/?topic=4&subTopic=16

https://earth.nullschool.net/#current/wind/surface/level/orthographic=35.56,46.44,1821/loc=17.215,30.982