Novi Sad: Gde se troši „ekološki dinar“?

Foto-ilustracija: Pixabay

Udruženje „Inženjeri zaštite životne sredine“ iz Novog Sada organizovalo je 30. januara konferenciju za medije u prostorijama Medija centra Vojvodine na kojoj je predstavilo rezultate projekta „Pare nisu problem, para ima! – Gde se troši „ekološki dinar“ u Novom Sadu?“ koji je realizovan uz podršku Fonda ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u okviru konkursa vezanog za upotrebu digitalnih informatora o radu lokalnih samouprava.

Novi Sad je jedan od gradova koji se još 1995. godine opredelio da, u skladu sa zakonom, deo sredstava za poslove zaštite životne sredine koji su u nadležnosti lokalne samouprave finansira  uvođenjem posebne takse. Za prihode prikupljene od ove naknade otvoren je namenski račun – Budžetski fond za zaštitu životne sredine Grada Novog Sada.

– Analizom dostupnih podataka nastalih u okviru rada lokalne samouprave i njenih organa, kroz ovaj projekat „Inženjeri zaštite životne sredine“ sačinili su sistematizovan i za građane i građanke lako razumljiv pregled načina prikupljanja i potrošnje „novosadskog ekološkog dinara“ – prihoda i rashoda Budžetskog fonda za zaštitu životne sredine Grada Novog Sada, rekao je Msc Igor Jezdimirović, koordinator projekta i predsednik udruženja „Inženjeri zaštite životne sredine“, naglasivši da se u zaštitu životne sredine ulažu se ogromna sredstva i da je samo za jačanje javne svesti u Novom Sadu prošle godine izdvojeno 30 miliona dinara.

Na Konferenciji prisutni su upoznati i sa radom Gradske uprave za zaštitu životne sredine, koja u okviru svojih nadležnosti priprema godišnji Program korišćenja sredstava Budžetskog fonda za zaštitu životne sredine.

Mr Dragica Branković, pomoćnica nečelnice Gradske uprave za zaštitu životne sredine Grada Novog Sada, rekla je da Novi Sad svake godine ulaže značajna sredstva za saniranje javnih površina i sakupljanje otpada na njima. Istovremeno izdvajamo i značajna sredstva za programe i projekte koji jačaju svest o potrebi zaštite životne sredine i ličnom doprinosu.

Ona je potvrdila da je Grad Novi Sad prošle godine za obrazovne aktivnosti i jačanje svesti o potrebi zaštite životne sredine izdvojio 30 miliona dinara i rekla da joj se čini da efekat nije dovoljan, pa bi bilo dobro da svi zajedno malo više radimo na jačanju svesti građana.

Sistematizovan i za građane i građanke lako razumljiv pregled načina prikupljanja i potrošnje novosadskog „ekološkog“ dinara može se pogledati na sajtu: http://nsekodinar.rs/.

Pošto se novac u ovaj fond prikuplja od građana i privrednih subjekata, „Inženjeri zaštite životne sredine“ su pokrenuli i peticiju kojom se od nadležnih zahteva da u postupak izrade Programa korišćenja sredstava budžetskog fonda za zaštitu životne sredine Grada Novog Sada bude uključena javnost putem javne rasprave. Svi koji žele, peticiju mogu potpisati na linku:  https://www.peticije24.com/signatures/peticija_za_ukljuivanje_javnosti_u_izradu_programa_korienja_sredstava_budetskog_fonda_za_zatitu_ivot/.

Milisav Pajević