Milena Zindović: Žena u arhitekturi

Intervju

Fotografija: (Milena Zindović) Rade Kovač

Na akademskoj i poslovnoj mapi srpske arhitektkinje Milene Zindović, pored naše prestonice, u kojoj je 2007. godine diplomirala na Arhitektonskom fakultetu našli su se i Njujork, Ljubljana i Šabac.
Na Univerzitetu Kornel u Njujorku pohađala je master studije, s fokusom na arhitekturu i medije. Kornel pripada „Ligi bršljana” koja obuhvata osam najprestižnijih privatnih univerziteta u severoistočnoj Americi. Rame uz rame sa Harvardom, Kolumbijom i Prinstonom, jedan je od najpopularnijih i najselektivnijih američkih univerziteta, a naziv njihove zajedničke lige potiče od bršljana koji pokriva najstarije zgrade ovih visokoškolskih institucija. Spletom okolnosti, Milena ima nešto zajedničko sa njim – i bršljan i ona ozelenjavaju različite građevine i projekte.

Osim usavršenih veština, iz Amerike je u Beograd donela i ukus i izgled dajnera, restorana jeftine brze hrane, što joj je pomoglo da jedan od beogradskih ugostiteljskih objekata prožme upravo duhom američke kulture.

Arena Stožice u Ljubljani predstavlja jedan od projekata u kojima je uzela učešće, te nam je dala povoda da, šetajući ulicama glavnog grada Slovenije, osetimo određenu dozu patriotizma.

U 2013. godini pokrenula je regionalni portal za žensko stvaralaštvo u arhitekturi Žene u arhitekturi, a dve godine kasnije obrela se u Šapcu gde je kao direktorka JUP Plan Šabac promovisala održiv pristup urbanom razvoju i do 2017, sa svojim timom, obezbedila je Šapčanima više multifunkcionalnih javnih prostora.

EP: Bili ste direktorka Javnog urbanističkog preduzeća Plan Šabac. U kontekstu zabrinutosti čovečanstva za opstanak naše planete, na koji način je ovaj grad svojim urbanističkim planovima i projektima doprineo borbi protiv klimatskih promena?

Milena Zindović: Na rukovodećem mestu JUP Plan Šabac provela sam dve godine, dala sam ostavku u novembru 2017. Šabac je i sam iskusio posledice klimatskih promena, kao i dobar deo naše zemlje, tokom poplava 2014. godine. Osim tih ekstremnih događaja, sve toplija i duža leta koja sve teže podnosimo takođe su posledica pregrevanja, posebno urbanih sredina. Mi, kao urbanisti, imamo zadatak da prostor koji planiramo učinimo kvalitetnim i prijatnim za sve uživaoce, a postizanje dobre mikroklime u urbanim sredinama jedan je od preduslova da se u gradovima bolje osećamo i budemo zdraviji.

Od početka svog mandata u Šapcu zagovarala sam održiv pristup urbanom razvoju, a posebno formiranje multifunkcionalnih javnih prostora, koji će pored uloge okupljanja i kretanja imati i ulogu zelenih oaza, pružanja hladovine, poboljšanja mikroklime. Posebno su mi zanimljivi pristupi infrastrukturnom planiranju bazirani na prirodnoj ravnoteži (nature-based solutions/low-impact de- velopment). Njih smo inkorporirali u više projekata i planova, od kojih je za Šabac svakako najznačajniji Plan detaljne regulacije Savaparka koji predviđa uređenje 300 ha pored reke kao pretežno parkovski prostor.

Ilustracija: Ljubaznošću Milene Zindović

Principe održivog planiranja smo primenili i na strateško planiranje grada, pa smo u saradnji sa firmom EnPlus, konsultantima iz Beograda, razvili Zeleno-plavu strategiju Grada Šapca, koja je analizirala sve aspekte života u gradu, urbane sisteme i funkcije, identifikovala resurse, sinergije i interakcije, i dala nam podlogu za sve dalje planiranje koje za cilj ima ne samo održivost, već i regeneraciju urbanih ekosistema.

Na strateškom nivou bavili smo se i temom urbane mobilnosti u Šapcu, koji je svojom veličinom i topografijom idealan za bicikl i pešačenje, ali je infrastruktura loša ili nepostojeća. Poboljšanje kvaliteta javnih prostora kako bi se ohrabrila pešačka i biciklistička kretanja predstavlja važnu temu za grad, te na toj podlozi Grad Šabac razvija i svoj Plan održive urbane mobilnosti.

EP: Jedan ste od osnivača udruženja Pametni grad koje, između ostalog, u prostornom planiranju promoviše održivi razvoj i nove tehnologije. Da li su neka „ekološka“ rešenja pronašla mesto i pod vašim krovom i koja?

Milena Zindović: Udruženje Pametni grad osnovano je u cilju promocije i implementacije savremenih koncepata održivog urbanog razvoja u Srbiji, a upravo bazirano na izazovima i iskustvima koje sam imala tokom svoje prakse u Šapcu. Za nas pametno nije samo digitalno, već svaki pristup koji ima smisla i doprinosi kvalitetnijem životu građana u našim mestima i gradovima. Mnogi pametni koncepti nisu ni skupi ni komplikovani, nisu čak ni tehnološki napredni, ali zahtevaju da pametno planiramo i osmišljavamo razvoj. U našim aktivnostima trudimo se da osvetlimo i skrenemo pažnju na različite aspekte održivosti koji u našim sredinama nedostaju. Do sada smo imali aktivnosti vezane za pristupačnost, rodnu ravnopravnost i klimatske promene.

Zajedno sa Gradom Šapcem učestvovali smo na javnom pozivu Izazov otvorenih podataka koji u okviru projekta Lokalni razvoj otporan na klimatske promene sprovode UNDP i Ministarstvo za zaštitu životne sredine. Cilj ovog projekta je smanjenje emisija gasova staklene bašte, a mi smo konkurisali sa projektom koji predlaže prikupljanje podataka o različitim načinim grejanja domaćinstava u Šapcu i dovođenjem u vezu energenata i načina grejanja sa emisijom gasova staklene bašte. Nagrađeni smo, zajedno sa još sedam lokalnih samouprava, i u narednih 6 meseci učestvovaćemo u Klimatskom inkubatoru koji je otvoren u okviru ovog projekta.

Intervju u celini možete da pročitate u Magazinu Energetskog portala ODRŽIVA ARHITEKTURA, jula 2018, od 46. do 51. stranice.

Intervju vodila: Jelena Kozbašić