“Elektroprivreda Srbije” dnevno uvozi električnu energiju u vrednosti od 400.000 evra. Od početka vanredne situacije usled poplava pa do kraja jula uvezla je 714 miliona kWh za 30,5 miliona evra. Prema pisanju lista “Blic” struju smo kupovali od 24 kompanije po ceni koja se razlikovala i do 0,6 evrocenti po kWh. Kilovat-čas od “Elektroprivrede Republike Srpske” koštao nas je 3,85 evrocenti, a kod slovenačkog “GEN”-a plaćali smo 4,41.
Brzina stabilizacije proizvodnje uglja u RB “Kolubara” kao i vremenske prilike uticaće na količinu uvoza struje u zimskom periodu. Što se cene od oko 4,0 evrocenta tiče, prema analizi tržišta u regionu, ona je za sada prihvatljiva ali od oktobra, novembra mogla bi da bude veća za 10-15%, smatraju stručnjaci iz ove oblasti.
Potrošnja električne energije u Srbiji je izuzetno visoka. U industriji, saobraćaju a posebno u domaćinstvima. Da bi računi za struju u domaćinstvima ostali isti, u slučaju minimalnog poskupljenja struje od 10 do 15%, neophodno je smanjiti potrošnju struje za isto toliko bez većih ulaganja.
“Elektroprivreda Srbije” ocenjuje da najveći udeo u potrošnji struje u domaćinstvima ima struja korišćena za grejanje stambenih prostorija. Naša domaćinstva za grejanje iskoriste duplo više energije nego što to čine prosečni evropljani, godišnje 220 kWh po kvadratu. Sa druge strane stepen energetske efikasnosti je na veoma niskom nivou. Većina stambenih objekata nemaju adekvatnu izolaciju pa je za njihovo zagrevanje potrebno nekoliko puta više energije.
Još uvek nemamo listu predloga za štednju struje u srpskim domaćinstvima, od strane Vlade Srbije, EPS-a ili većih elektroenergetskih kompanija ali imamo primere iz sveta i Evropske unije.
Preporuke za štednju ukupne energije u domaćinstvima odnose se na efikasnije korišćenje kućnih aparata i smanjivanje gubitaka toplote iz stanova i porodičnih stambenih zgrada. Među kućne aparate koji u najvećoj meri – posle zagrevanja stanova ukoliko se greju na struju – troše električnu energiju spadaju bojler, veš-mašina, šporet i frižider, a značajnu potrošnju ima i osvetljenje u stanovima.
Teško uočljiva potrošnja su tzv. “phantom loads” uređaji koji koji ako stoje na ‘standby’, odnosno nisu potpuno isključeni, mogu da troše čak 6-10 odsto kućne struje i kada se ne koriste aktivno ( televizor, kompjuter, muzički uređaji i sl.)
Lista predloga za štednju struje prilikom upotrebe ovih kućnih aparata:
Veš-mašina Štednja od oko 40% potrošnje struje prilikom pranja veša dobija se kada se za pranje koristi hladna voda. Najveći američki snabdevač strujom „Duke Energy & Progress Energ“y kaže da deterdžent za pranje u tom slučaju radi podjednako dobro kao i kod pranja sa vrelom vodom. Britanski “Energysaving Trust” preporučuje pranje vodom na temperaturi od 30 stepeni, a Evropska komisija predlaže izbegavanje predpranja uz obavezno korišćenje samo pune mašine kao i prirodno sušenje rublja (bez zagrevanja vazduha);
Bojler Američko ministarstvo energije (DOE) ocenjuje da je bojler za zagrevanje vode na trećem mestu po potrošnji električne energije u kući. Predlog energetske efikasnosti koji se odnosi na korišćenje bojlera je smanjivanje temparature vode do 60 stepeni ( preporuka je 50) i isključivanje ukoliko se ne koristi nekoliko dana.
Frižider Prema nekim merenjima frižider više troši struju kada je prazan nego kad je pun. Frižider je ipak jedan od većih potrošača kućne struje pa je štednja u njegovom korišćenju značajna. Tako, naprimer, provincijska vlada Viktorije u Australiji predlaže da se, radi smanjenja potrošnje struje, frižider drži na temperaturi od 4-5 stepeni Celzijusa a hladnjak u njemu na -15 do -18 stepeni.
Osvetljenje stanova Sve više se prelazi na korišćenje LED sijalica koje troše oko 75 odsto manje struje. Treba napomenuti da nije neophodna zamena svih sijalica u stanu sa LED sijalicama – da bi se njima ostvarila ušteda u potrošnji struje. Sijalica u dnevnoj sobi, naprimer, zimi gori petnaest do dvadeset puta duže (pet do šest sati dnevno) nego u čisto spavaćoj sobi, hodniku ili kupatilu (deset do dvadeset minuta) – što znači da se i sa jednom ili dve LED sijalice može ostvariti značajna ušteda u potrošnji struje.
Zagrevanje stanova i toplotni gubici: Na zagrevanje stanova ide gotovo polovina ukupno utrošene energije u domaćinstvima pa su zato uštede u tom delu najveće. Iako mere za pojačavanje termoizolacije stanova/kuća traže najveće izdatke, značajne uštede se mogu postići i bez ikakvih dodatnih troškova ili sa minimalnim investicijama.
Najveće uštede u potrošnji toplotne energije zimi (uglavnom struje u Srbiji) dobijaju se boljom termoizolacijom spoljnih zidova, plafona i podova, odnosno ugradnjom kvalitetnijih prozora i spoljnih vrata. Oko polovine ukupnih gubitaka energije ide preko spoljnih zidova i prozora a oko 25 odsto gubitaka ide preko plafona.
Ono što gotovo sve preporuke za štednju energije pominju je potreba za boljim zaptivanjem/dihtovanjem prozora tj. prozorskih krila (trakama, silikonom) i pojačavanje prozorskih stakala (zamenom tanjih stakala debljim); treba pomenuti i mogućnost ugradnje spoljnih kapaka (grilja), ponekad čak i naknadnu ugradnju još jednog zastakljenog krila (za trostruko zastakljivanje).
Za područja sa jakim vetrom čak i najjeftije zaptivanje prozora trakama i silikonom donosi značajne uštede u grejanju a čak i samo nekoliko slojeva običnog novinskog papira na tavanu porodičnih kuća daje osetne efekte poboljšanja.
D.V
slika/izvor: eps/energetika-net/blic/energetskiportal
