Južni pol se zagrejao tri puta više od globalnog proseka u poslednjih 30 godina

Foto-ilustracija: Unsplash (NOAA)

Novo istraživanje, čiji su rezultati objavljeni početkom nedelje u časopisu „Nature Climate Change“, otkrilo je da se Južni pol poslednjih 30 godina zagreva čak tri puta brže u odnosu na svetski prosek.

Naučnici upozoravaju da bi ovako rapidan skok temperature u ledenim prostranstvima na krajnjem jugu naše planete moglo da rezultuje značajnim topljenjem Antarktika i porastom nivoa mora, ali i da se ispolji na morski svet nastanjem u tim predelima.

Studija baca potpuno novo svetlo na situaciju u najudaljenijoj oblasti na Zemlji. Iako su stručnjaci godinama unazad svesti da se spoljašnji delovi Antarktika zagrevaju, smatrali su da je Južni pol zbog udaljenosti izolovan od uticaja skoka temperature.

Vodeći autor istraživanja Kajl Klem sa Univerziteta u Velingtonu (Novi Zeland) veruje da su saznanja njegovog tima važan pokazatelj da se „globalno zagrevanje“ s razlogom naziva „globalnim“ i da dopire i do najzabačenijih lokacija.

Istraživači su analizirali podatke prikupljene iz meteorološke stanice na Južnom polu. Između 1989. i 2018. godine, temperatura je tamo porasla za 1,8 Celzijusovih stepeni, što znači da je svake decenije bilo za 0,6 Celzijusovih stepeni toplije nego prethodne. To je triput više u poređenju na prosečan skok temperature!

Novozelanđani uzrok tome vide u hiljadama kilometara udaljenim tropima. U poslednjih 30  godina, zagrevanje površine vode u Tihom okeanu, oko ekvatora, je uslovilo prenos većih količina toplog vazduha na Južni pol.