Dubrovnik postaje prvi „Plastic Smart City“ u Hrvatskoj

Projektom Plastic Smart Cities Croatia, koji se sprovodi u saradnji sa Udruženjem Sunce Split i WWF-om, Grad Dubrovnik obavezao se da će smanjiti svoj plastični otisak prestankom korišćenja jednokratne plastike i sprečavanjem dotoka plastike u prirodu do 2030. godine.

Foto-ilustracija: Unsplash (Spencer Davis)

Udruženje za prirodu, okolinu i održivi razvoj Sunce i Svetska organizacija za zaštitu prirode WWF – Mediteran potpisali su sporazum o saradnji s Gradom Dubrovnikom u projektu Plastic Smart Cities Croatia, čiji je cilj smanjenje plastičnog otpada u moru.

Kako bi motivisali gradove širom sveta na smanjenje zagađenja plastikom, WWF je pokrenuo inicijativu Plastic Smart Cities, čiji se ciljevi podudaraju s Globalnim ciljevima održivog razvoja.

Projekat traje dve godine, a u tom periodu predviđene su aktivnosti u cilju smanjenja plastičnog otiska implementacijom mera za smanjenje ili prestanak korišćenja jednokratne plastike u različitim segmentima društvenog života Grada i bolje upravljanje otpadnom plastikom. Grad Dubrovnik će u saradnji s partnerima razviti Plan za implementaciju ovih mera i pokrenuti pilot-projekat s ciljem da se zagađenje plastikom smanji za 30 odsto u roku od 2 godine.

Dubrovnik ima 42.000 stanovnika i preko 4 miliona noćenja godišnje. Masovni turizam predstavlja značajan pritisak na korišćenje prirodnih resursa i upravljanje otpadom u gradu. Pridruživanjem Inicijativi, Dubrovnik želi da doprinese smanjenju vlastitog plastičnog otiska kao vodeći grad turizma u Hrvatskoj i da na taj način bude primer i drugim gradovima u državi, budući da je borba s plastičnim otpadom nešto s čime se kao društvo moraju ambicioznije suočiti.

Ovaj projekat predstavlja i nastavak učešća Grada Dubrovnika u smeru podsticanja održivog razvoja i razvoja održivog turizma na području grada.

Kroz sprovođenje projektnih aktivnosti radiće se i na podizanju svesti građana grada Dubrovnika, i na kraju i svih građana Hrvatske, o uzrocima i posledicama plastičnog zagađenja na okolinu, morske i kopnene ekosisteme i zdravlje ljudi.

Foto-ilustracija: Unsplash (Angela Compagnone)

Naredni korak u projektu je izrada analize koja će dati pregled trenutnog stanja u gradu, koliko se koristi jednokratna plastika i kakav je sistem upravljanja otpadnom plastikom i alternative za zamenu određenih jednokratnih plastičnih proizvoda. Potom sledi izrada i usvajanje plana s merama koje će se implementirati u drugoj godini trajanja projekta, odnosno 2021.

U Hrvatskoj se svake godine stvara 400 kt (oko 362.ooo tona) plastičnog otpada, odnosno u proseku 96 kg plastike po stanovniku. Među 22 mediteranske zemlje u regiji, Hrvatska je deseti najveći proizvođač plastičnih proizvoda i ima treću najveću proizvodnju otpada po glavi stanovnika, što ukazuje na visok nivo proizvodnje i potrošnje plastike.

Plastika je svuda oko nas, ne samo u našim kuhinjskim ormarićima i odeći, nego i u vodama, u moru i na plažama. Uprkos dosadašnjim naporima koje je Republika Hrvatska uložila u smanjenje plastike, potreban je snažniji angažman na svim nivoima vlasti, kao i doprinos svih pojedinaca čija odgovornost prema životnoj sredini takođe ima ključnu ulogu u rešavanju ovog problema. Videlo se da su pozitivne promene moguće, vest o prestanku korišćenju plastike na ostrvu Zlarinu i prestanku korišćenja plastike unutar gradskih uprava nekolicine gradova u RH (Medulin, Poreč, Vrgorac…) odjeknula je u svim hrvatskim medijima. Grad Dubrovnik će ovim projektom nastaviti da uvodi promene na bolje kad je u pitanju otpad, odnosno otpadna plastika, a veruje se da će mu se u budućnosti pridružiti i mnogi drugi gradovi i opštine u RH.

Izvor: Udruženje za prirodu, okolinu i održivi razvoj Sunce