Osamnaest reciklažnih centara u Srbiji dobilo je od države podsticajna sredstva u iznosu od 2,12 milijardi dinara kako bi i dalje uspešno zbrinjavali opasni otpad. U BIS reciklažnom centru u Omoljici kažu da će dobijenim novcem uspeti da podmire 70% svojih troškova.
U reciklažnom centru u Omoljici se godišnje obradi oko četiri i po tone različitog opasnog otpada. Početkom ove godine su kupili i najsavremeniju mašinu za tretiranje rashladnih uređaja, ali još uvek nisu dobili dozvolu za njenu upotrebu.
– Mašina za tretman rashladnih uređaja je potpuno automatizovana i potpuno bezbedna po životno okruženje. Za sat vremena može da se istretira i do 40 frižidera od kojih dobijamo lim, pur penu, plastiku, aluminijum i bakar, a pre tretmana uređaja skidamo sa frižidera gumu i staklo i drvo, ako negde postoji, dok se freon posebno zbrinjava – kaže Željko Kovačević, tehnički rukovodilac postrojenja.
Freon iz rashladnih uređaja izvozi se u Nemačku, jer u našoj zemlji ne postoje mašine koje bi ga tretirale. Troškovi transporta i zbrinajvanja koštaju 25 evra po kilogramu, a cena novog freona kada se kupuje je tri puta niža, prenosi eKapija.
– Mašine za tretiranje ovako opasnog otpada moraju da bi bile isplative da rade punim kapacitetom i neophodno je skupiti mnogo takvog otpada. Mi u Srbiji zato nemamo gde da preradimo takve specifične materije, a tu još spadaju i razne baterije, kondenzatori i opasno staklo od katodnih cevi. Sve to moramo da izvozimo i da plaćamo po veoma skupoj ceni – kaže Nikola Egić, direktor BIS IT Reciklažnog centra u Omoljici.
Egić ističe da svi recikleri imaju problem što novac od eko-taksi odlazi u državnu kasu i što se finansiranje projekata iz oblasti životne sredine kojih je veoma malo obavlja jednom godišnje i to iz budžeta.
– To bi trebalo promeniti tako da se finansiranje izmesti u neku finansijsku nezavisnu instituciju koja bi bila mnogo operativnija i brža, što je nama reciklerima najviše potrebno, jer mi tokom čitave godine imamo izdatke – objasnio je Egić.
U BIS reciklažnom centru očekuju da će se postojeći zakoni iz oblasti zaštite životne sredine što pre prilagoditi direktivama iz Evropske unije i da će se odrediti prioriteti, jer bez sistemskih promena može doći do urušavanja ove veoma značajne privredne grane.
