Da otpad u Srbiji više ne bude otpad, već da postane resurs

Srbija

Foto: Milisav Pajević

Udruženje „UNEKOOP“ iz Paraćina uz podršku Regionalnog centra za životnu sredinu za Centralnu i Istočnu Evropu – REC održalo je nedavno u Zelenom salonu Narodne skupštine Republike Srbije, Okrugli sto o predloženim izmenama i dopunama Zakona o upravljanju otpadom.
Prošle godine predložene su izmene Zakona o upravljanju otpadom koje bi, ukoliko bi bile usvojene, omogućile uvoz neopasnog otpada radi njegovog korišćenja kao goriva u cementarama. Ovakvo rešenje bi direktno uticalo na kvalitet vazduha, kao i na zdravlje građana Srbije, pa je civilno društvo prepoznalo potrebu za diskusijom na ovu temu.

Okrugli sto je otvorila predsednica skupštinskog Odbora za zaštitu životne sredine, Ivana Stojiljković, ističući značaj ove teme i cilj primene zakonodavstva u ovoj oblasti – da otpad u Srbiji više ne bude otpad, već da postane resurs, kao i težnju da cirkularna ekonomija u Srbiji zaživi i omogući otvaranje zelenih radnih mesta.
Tokom uvodnih izlaganja je istaknut značaj saradnje Narodne skupštine Republike Srbije sa organizacijama civilnog društva u oblasti kakva je upravljanje otpadom.

Nebojša Redžić iz Agencije za zaštitu životne sredine rekao je da Agencija već sedmu godinu zaredom prikuplja podatke o generisanju otpada u Srbiji koji su dostupni javnosti, dok se od prošle godine radi na nacionalnom izveštaju o upravljanju otpadom.


Stav struke čuo se od profesora Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, dr Ilije Brčeskog, koji je naglasio da treba biti oprezan kada se sprovode naizgled napredna i pozitivna rešenja koja mogu da imaju prilično velike posledice po životnu sredinu. Aktivista Ekološkog pokreta Kosjerića, dr Ilija Vukadinović osvrnuo se na ozbiljne posledice koje produkti sagorevanja otpada imaju po ljudsko zdravlje i primetio kako u obrazloženju izmena zakona nije moguće videti bilo kakve procene posledica po životnu sredinu i zdravlje ljudi.

Tokom diskusije čuli su se komentari i pitanja stručnjaka, predstavnika civilnog društva i narodnih poslanika, a jasno je da je široko učešće javnosti neophodno u procesima uvođenja izmena ove vrste, dok usvajanje ovog i sličnih zakona ne sme da bude sprovedeno po hitnom postupku, pre svega zbog značaja posledica koje može da ima po životnu sredinu i zdravlje građana.

Okrugli sto je okupio više od 60 predstavnika institucija, organizacija civilnog društva i predstavnika stručne javnosti. Okrugli sto je organizovan u okviru Programa podrške civilnom društvu u Srbiji u oblasti životne sredine – CSOnnect, koji realizuje REC uz finansijsku podršku Švedske međunarodne agencije za razvoj i saradnju (SIDA).

Milisav Pajević