Beogradu je potrebno pet fabrika za preradu otpadnih voda

Zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić rekao je gostujući na televiziji Hepi da je nepostojanje sistema za prečišćavanje otpadnih voda glavni razlog zbog kojeg su se tokom prethodnih dana u Beogradu osećali neprijatni mirisi. Vesić je najavio i skori početak izgradnje fabrike za preradu otpadnih voda u Velikom Selu, koja će „pokriti” teritoriju na kojoj živi milion i po ljudi, čime će emisija otpadnih voda u Dunav i Savu biti smanjena za 80 odsto.

Vesić je napomenuo da neprijatne mirise donekle uzrokuje i stajsko đubrivo sa njiva oko Beograda, ali i istakao da su kanalizacija i nepostojanje fabrika za preradu otpadnih voda primarni problemi na čijem se rešenju radi.

Foto-ilustracija: Pixabay

„Verovali ili ne, u Beogradu postoji tačno 100 direktnih izliva kanalizacije u Savu i Dunav i godišnje se u naše reke izlije fekalija ekvivalentnih zapremini 60.000 olimpijskih bazena. Ne postoji grad veličine Beograda u Evropi koji na taj način uništava svoje reke. Leti, kada se vodostaji spuste, kanalizacija se ne izlije direktno u reku i zbog toga se osećaju neprijatni mirisi. Rešavanje problema otpadnih voda je višedecenijski posao. Kada sam 2014. godine stupio na dužnost u Gradu Beogradu, nisam zatekao nijedan projekat ili plan koji se bavi rešenjem ovog problema. Niko se time nije bavio, osim što je, ruku na srce, bilo određeno Veliko Selo kao lokacija na kojoj će se nalaziti fabrika za preradu otpadnih voda. Prošle godine, Vlada Srbije je potpisala ugovor na osnovu sporazuma koji su potpisali predsednici Srbije i Kine, pa sada počinjemo izgradnju prve fabrike za preradu otpadnih voda u Beogradu“, rekao je Vesić.

On je precizirao da je vrednost tog projekta samo u prvoj fazi 285 miliona evra, dok će druga koštati između 400 i 500 miliona evra.

„Kada fabrika bude gotova, 80 odsto direktnih izliva kanalizacije u reke biće ukinuto, što znači da ćemo zagađenje umanjiti za 80 odsto. U Beogradu je potrebno da se izgradi ukupno pet fabrika za preradu otpadnih voda, a sledeća fabrika, za koju je projekat već gotov, jeste fabrika za preradu otpadnih voda u Batajnici čija će izgradnja početi kada krene posao u Velikom Selu. Trenutno sa Evropskom investicionom bankom pregovaramo o projektovanju fabrike u Ostružnici, a potom slede Obrenovac i Grocka. Samo fabrika za preradu otpadnih voda u Velikom Selu „pokriva” prostor na kojem u Beogradu živi oko milion i po ljudi. Ukupna vrednost svih pet fabrika za preradu otpadnih voda koje su potrebne Beogradu iznosi oko milijardu evra. Sve će naravno biti rađeno uz pomoć Vlade RS, koja je obezbedila novac za prvu fazu radova u Velikom Selu, što znači da tih 285 miliona evra nije novac koji dolazi iz budžeta Grada Beorgada. To je jedini način da Beograd otkloni ovaj problem. Stalno govorimo o činjenici da trećina Beograda nema kanalizaciju, ali je veliki problem što i preostale dve trećine svu kanalizaciju ispuštaju u reke. Sadašnja situacija je zločin koji činimo prema prirodi“, naglasio je zamenik gradonačelnika.

Prema njegovim rečima, još od 2015. godine su počele pripreme i izrada planova, za šta je bilo potrebno četiri do pet godina.

„Posle toga, trebalo je obezbediti novac, a do 2014. ili 2015. godine jednostavno se niko time nije bavio. Ako nije bilo novca za realizaciju, bar su projekti mogli da budu urađeni, jer to ne košta toliko puno da Grad ne može da obezbedi finansiranje projekta. Aktuelna gradska vlast će završiti sve projekte za fabrike za preradu otpadnih voda, a izgradićemo i svu nedostajuću kanalizaciju u Beogradu. Prva faza izgradnje fabrike u Velikom Selu trajaće dve i po godine, druga još dve, ali će fabrika već posle prve faze početi sa preradom otpadnih voda. To neće biti hemijska i potpuna prerada, već fizička. Ipak, već posle kraja prve faze i početka nekompletnog procesa prečišćavanja imaćemo mnogo bolju situaciju, što znači da će otpadne vode mnogo manje zagađivate reke u koje se budu ispuštale“, rekao je Vesić.

On je podsetio da je u toku izgradnja kanalizacije na levoj obali Dunava i dodao da je vrednost tog projekta 53 miliona evra.

„Deo te kanalizacione mreže je i postrojenje za preradu otpadnih voda koje će svu kanalizaciju sa leve obale Dunava prerađivati i prerađenu je ispuštati u Dunav. Trenutno radimo dva manja postrojenja za preradu otpadnih voda – jedno je u mladenovačkom naselju Međulužje, a drugo u Belom potoku. Kada budu urađena postrojenja i kanalizaciona mreža, ta naselja će imati kompletno rešeno pitanje odvoda i prečišćavanja kanalizacije, odnosno otpadnih voda. Na isti način ćemo rešavati ovaj problem i na drugim lokacijama u Beogradu. Tu se više isplati malo postrojenje nego priključak na veliku mrežu, koji podrazumeva „razvlačenje” kanalizacione mreže desetinama kilometara kako bi bila spojena sa „glavnim tokom”. Dakle, kanalizacija i nepostojanje sistema za prečišćavanje otpadnih voda su najveći razlog zbog kojeg su se osećali neprijatni mirisi, ali sistemski ćemo rešiti taj problem i ujedno prekinuti da činimo zločin prema prirodi“, poručio je Vesić.

Izvor: Grad Beograd