Izveštaj sa konferencije “Energetski i budžetski deficit Srbije”

Događaji

Photo-ilustration: Pixabay

Konferencija “Energetski i budžetski deficit Srbije” održana je danas u hotelu “Hajat” u organizaciji “Danas Conference Centre”.

Moderator konferencije, direktor konferencijskog centra “Danas”, gospodin Željko Pantić otvorio je konferenciju uz isticanje izostanka predstavnika Ministarstva rudarstva i energetike, i uz opasku da to nije slučajno s obzirom na to da će ova konferencija otvoriti pitanja koja su vrlo važna po energetski sistem Srbije koji je pogoršan poplavama.
Gospodin Pantić je istakao ključna pitanja konferencije: predstojeća grejna sezona, Ukrajinska kriza koja se reflektuje na snabdevanje Srbije gasom, investicije u energetski sistem koje su na raspolaganju, cena uglja i cena struje iz OIE, ranjivost elektroenergetskog sistema zasnovanog na površinskim kopovima, budžetski deficit niske rudne rente.

Elektroenergetski sistem u Srbiji je decenijama bez ozbiljnog novih elektroenergetskog postrojenja. S obzirom na činjenicu da se ogroman broj građana greje na struju, ako budemo imali posledicu Ukrajinske krize da nemamo snabdevanjem gasom, hoće li se nama desiti da nam ogroman broj stanovništva bude bez ikakvog grejanja tokom zime, posebno u gradovima? – postavio je pritanje prisutnima i učesnicima konferencije uz reči da je predsednik Vlade Srbije izjavio da Srbija sada troši dnevno na uvoz struje između 500 hiljada i 1milion evra.

Gospođa Ana Brnabić, direktor “Continental Wind Partners” iz Srbije istakla je da su poplave u Srbiji ogolile sve ono kakav je naš elektroenergetski sistem i njegove mane i izrazila je zabrinutost u to kuda ide energetski sektor u Srbiji.
U trenutku kada se dese poplave vi vidite da mi nemamo elektroenergetski sistem. Eneregetski sektor Srbije je takav da je 80 odsto kapaciteta iz termoelektrana, iz uglja i lignita, kao najprljavijeg fosilnog goriva, i 20 odsto iz velikih hidroelektrana. – rekla je gospođa Brnabić i dodala da je Srbija je najveći pojedinačni izvor zagađenja u Evropi zbog čega je EU zainteresovana za  energetski sektor Srbije.

Termoelektrane imaju velike eksterne troškove koje niko nikada nije računao na zvaničnom nivou vlade. To su troškovi po zdravstveni sistem Srbije, po poljoprivredu, po ekonomiju, dakle sve ono što mi trpimo u drugim sektorima od zagađenja iz uglja. Procenjuje se da ti eksterni troškovi u Srbiji iznose 13 centri po kWh što mora da bude uračunato u cenu struje. – izjavila je  i postavila pitanje:

Zašto smo mi jedina zemlja na svetu koja kaže da su termoelektrane dobre, jeftine, da ne utiču previše na klimatske promene i da nije tačno da one zagađuju, nego je to ono gde Srbija treba da ide?

Gospođa Brnabić govorila je i o zimskom uvozu struje, i o tome da nema zvaničnih informacija o ceni zimskog uvoza struje u Srbiji, osim ranijih izjava predstavnika Agencije za energetiku da je to komercijalno osetljiva informacija koju Vlada Srbije ne može da obelodani.

Osim toga, gospođa Brnabić je kritički govorila i o Nacrtu Strategije razvoja energetike do 2025. sa projekcijom do 2030. godine.

Vlada je u prošlom mandatu usvojila Nacrt Strategije razvoja energetike do 2025. godine sa projekcijama do 2030. koji je sekretarijat zajednice nazvao lignitski traktat. Po toj strategiji mi ćemo dalje ići u pravcu ulja i lignita, imaćemo još 1GW postojenja termoelektrana na lignit i do 2020. mi ćemo imati 4 hiljade MW iz uglja. Razlog je taj što Srbija ima rezerve uglja do kraja ovog veka, a 76 odsto tih rezervi uglja je na Kosovu.
Do 2025. godine očekujemo da imamo 1300MW novih kapaciteta iz OIE što je 14 odsto od naših ukupnih kapaciteta. Toliko je EU imala 2012., dok je trenutna proizvodnja struje u EU 50 odsto čista struja.

Zavisnost našeg elektroenergetskog sistema će se samo pogoršavati jer uvozimo ugalj, uvozimo gas i struju zimi. Osim toga, čekaju nas i dodatni troškovi – takse na štetne gasove koje će se uvesti. – izjavila je generalni direktor CWP, gospođa Brnabić, i dodala da idemo ka povećanju cene električne energije zbog liberalizacije tržišta i novih proizvodnih kapaciteta.

Ranije je specijalni savetnik ministra energetike rekao da će proizvoda cena novih termo kapaciteta biti između 7-9 evrocenti, što treba uporediti sa cenom struje iz OIE za koju kažemo da je skupa.

Njena procena je da je puna cena električne energije iz termoelektrana 115 evra po MWh, a cena za vetroparkove je 93 evra po MWh, a finalnu cenu vetroparkovi uvećaće za 2,4 odsto ili 0,2 evrocenta po kWh što je nivo statističke greške.

Govoreći o prednosti obnovljivih izvora energije i značaju vetroparkova u Srbiji, Brnabić je istakla smanjenje uvoza struje naročito u zimskom periodu, upošljavanje građevinskih firmi, značajni prihod za budžet, ekonomski i politički faktor i benefit po životnu sredinu.

Iz vetroparkova od 500MW, koliki je trenutno limit za proizvodnju energije iz vetra, prozvodilo bi se 1GWh što je 90 odsto supstituisanog uvoza. – objasnila je gospođa Brnabić i na primeru vetroparka “Čibuk 1” objasnila da je prihod koji država ostvaruje od izgradnje vetroparka za 25 godina 295 miliona evra, a da je za Srbiju od velike važnosti potpisivanje mandatnog pisma sa bankom Američke Vlade OPIC, razvojnom bankom koja podržava američke investicije u drugim zemljama, što je veliki signal za nove američke investicije u Srbiji.

Direktor Centra za ekologiju i održivi razvoj gospodin Zvezdan Kalmar rekao je na konferenciji da su klimatske promene najveći izazov razvoju srpske ekonomije i prisutnima predočio statistiku:
Preko 40 odsto ukupne primarne energije se uvozi u obliku tečnih fosilnih goriva, nafte i gasa. 60 odsto stanovnika u Srbiji je energetski siromašno. 700 miliona evra je potrebno da bismo usaglasili naše termoelektrane sa emisionim zahtevima, da bismo ugradili filtere, desumporizaciju ili po drugom scenariju 2,7 miliona da bismo izgradili određena nova postrojenja i zatvorili stara i da bismo uradili prilagođavanje postojećih termoblokova, a 100 miliona evra godišnje je održavanje tih kapitalnih investicija. – izjavio je gospodin Kalmar i predložio reviziju strategije energetike kako bi srpska energetika išla u održivom pravcu, zatim da se ukloni centralizovana proizvodnja i pažnja posveti energetskoj efikasnosti u domaćinstvima.

Konsultant u savetodavnom odeljenju “Ernst&Young”, kompanije koja pruža usluge revizije, savetodavne usluge i pokriva sektor power & utilities, gospodin Srđan Knežević istakao je da će liberalizacijom tržišta biti više para za investicije i da ukoliko želimo da se razvijamo moramo da uložemo u nove pogone. Gospodin Knežević je predstavio računicu u korist obnovljivih izvora energije:

Iz solarnih elektrana možemo imati 1600GWh godišnje, iz vetroparkova dodatnih 3,4TWh, iz nekih 25 odsto iskorišćenog potencijala biomase imali bismo 7,8TWh, iz geotermalne energije 1,7TWh što nije zanemarljivo.

Nakon izlaganja učesnika konferencije usledila je diskusija učesnika i prisutne publike.

B.R.