Lični osvrt na Letnju školu energetskog i klimatskog planiranja

REIC i GIZ su pozvali mlade stručnjake zainteresovane da unaprede klimu i energetiku da im se pridruže u letnjoj školi u Vitezu. Poziv su geografski ograničili na region Balkana. Ipak, s obzirom na to da se dobar glas daleko čuje, a engleski jezik još dalje, na njihovu mejl adresu stigle su biografije i motivaciona pisma iz čak 36 zemalja sveta sa ukupno 4 kontinenta. U konkurenciji od više od 200 ljudi, priliku za usavršavanje dobilo je njih 18. Tačnije, nas 18!

Pluća Zemlje u plamenu! Górе (naj)gȍrē gòrē gȍrе

Ako vas nije briga za neke tamo, hiljadama kilometara udaljene, biljke, životinje i ljude, zar vas nije briga za vas same? Gori nam pod nogama, ali nam gori i nad glavama – i to vazduh. Stabla Amazonije obezbeđuju čovečanstvu oko 20 odsto neophodnog kiseonika, a kao neki od najznačajnijih usisivači ugljenika zaslužni su i za usporavanje klimatskih promena.

Traži se srpski Dejvid Atenboro

Zidno slikarstvo predstavlja svojevrstan način da se oda pošta nekoj ideji ili ličnosti. Britanci su stoga u maju odlučili da zid jedne prodavnice tropskih riba, smeštene u istočnom Londonu, osveže likom Sera Dejvida Atenboroa, proslavljajući tako njegov rođendan i ljubav prema prirodi dugu 93 godine. Dejvid Atenboro je britanski voditelj i prirodnjak. Njegovo najčuvenije delo jeste serijal dokumentarnih emisija objedinjenih pod naslovom „Život“.

Šta ako je napuštanje Zemlje jedini način da je spasemo?

Zemlja je tek jedna od osam planeta koje kruže oko Sunca zajedno sa svojim satelitima, ali nema sumnje da je drugačija od svih – jedina je za koju smo sigurni da na njoj postoji život. Pored planeta i satelita, u Sunčevom sistemu se mogu naći i druga manja nebeska tela kao što su asteroidi, meteoridi i komete. S obzirom na naše neodgovorno trošenje ograničenih Zemljinih resursa, možda bi trebalo da skujemo plan(etu) B.

Lavovi u divljini nemaju predatore – zašto im onda populacija opada?

Prema klasifikaciji Međunarodne unije za zaštitu prirode, lavovi su ranjiva vrsta i njihova populacija beleži pad, a između 1993. i 2014. godine, njihob broj se smanjio za 43 odsto. Moćne i veličanstvene životinje u divljini nemaju predatora – ali njihova populacija ipak opada. Ne živimo zarobljeni u trodimenzionalnoj animaciji u kojoj zlonamerni, zavidni brat kralja lavova kuje zaverenički plan da preuzme tron uz pomoć hijena. Živimo zarobljeni u trodimenzionalnoj realnosti u kojoj smo neprijatelji vođa životinjskog carstva – mi sami.

Kako se „sahranjuju“ nuklearni reaktori?

Procesi „prekrivanja“ četvrtog reaktora sa 400.000 m3 betona i 7.300 tona metala i ugrađivanja sistema filtracije su bili okončani pola godine nakon Černobiljske katastrofe. „Monstruozna“ građevinska struktura je nazvana sarkofag i njena uloga je bila da zakloni istopljeno jezgro reaktora i da unutar sebe zarobi 740.000 m3 verovatno najopasnijeg otpada koje je čovečanstvo proizvelo tokom 20. veka. S obzirom na to da ju je nagrizao zub vremena, rodila se potreba da bude zamenjena – ili, preciznije rečeno, prekrivena i dodatno obezbeđena.

Život Male Sirene u 2019. godini prema zamisli nemačke umetnice

Lik Male Sirene je početkom devetnaestog veka „izmaštao“ danski književnik Hans Kristijan Andersen za potrebe pisanja istoimene bajke. Nesvojstveno ovom književnom žanru, „Mala Sirena“ se nije završavala uobičajenim „…i živeli su srećno do kraja života“. Andersen ju je tada, usled neuzvraćene ljubavi, pretvorio u penu – što i nije bilo jednako tragično kao što bi neko mogao da pomisli na prvu loptu. Uprkos tome što se pomoću napitka koji joj je veštica dala u zamenu za njen jezik i zvonki glas transformisala u ljudsko biće, život je završila baš onako kako bi ga završila da je umesto nogu i dalje imala rep. Kao pena…