Koliko je dubok naš ekološki otisak?

Ekološki otisak predstavlja zbir svih „eko-usluga“ koje ljudi „zahtevaju“ od određenog područja. Njegova merna jedinica je globalni hektar (gha). Uz trenutne kapacitete, „budžet“ naše planete za jednu osobu iznosi 1,7 gha. Odgovarajući na pitanja na linku: http://www.footprintcalculator.org/ brzo i jednostavno možete da izračunate koliki ekološki otisak „utiskujete“ svojim svakodnevnim navikama – od prevoza koji koristite, preko tipa stambene jedinice u kojoj živite, do količine mesa koju jedete.

Evropski sud Poljacima dostavio račun za krčenje prašume u iznosu višem od 4,3 miliona...

Bjelovečka šuma prostire se na granici između Belorusije i Poljske. U prošlosti, poljski kraljevi i ruski carevi ostavljali su je netaknutom kako bi mogli da je koriste za svoje velike lovačke pohode. U sadašnjosti joj preti opasnost. Desničarska vlada u Poljskoj, 2016. godine, je i više nego utrostučila dozvoljenu seču drveta sa ovog jedinstvenog mesta. Kao posledica nemara Poljaka, palo je više od 10 hiljada stabala. U budućnosti, motornim testerama onih koji nisu spremni da za krčenje plate milionski ceh (dakle, ogromnom broju) staće se na put.

Zašto i na koji način treba da ograničimo porast temperature ispod 1,5 stepeni

Rat klimatskim promenama objavljen je 4. novembra 2016. godine kada je na snagu stupio Pariski sporazum. Njegovi glavni ciljevi, pored ograničavanja globalnog zagrevanja na vrednosti ispod 1,5 stepeni Celzijusa u odnosu na predindustrijsko doba, uključuju ojačavanje kapaciteta država da se suprotstave ovoj pojavi, razvoj zelenih tehnologija i pomoć manje razvijenim, ekonomski slabijim državama u ostvarivanju zajedničkih planova o smanjenju emisija štetnih gasova. Moja država je u rat ušla 29. maja 2017. Na strani protiv zagađivača, naravno.

Koliki negativni uticaj na životnu sredinu proizvodi jedna šoljica kafe?

Napitak koji nas ujutru razbudi, a popodne, serviran uz neku poslasticu, vrati volju za životom. Verovatno su retki od nas, ispijajući svoju dnevnu dozu kafe, razmišljali koliki uticaj na životnu sredinu ona ostavlja za sobom, umesto „Ugh, zar ne postoji neki alternativni ekonomski sistem u kojem ne bismo morali da ustajemo ranom zorom da bismo zaradili novac za hranu?“. Ili je osam sati pre podne samo moje poimanje „rane zore“ baš kao što je i navedena misao samo moja? Bilo kako bilo, danas se bavim upravo time – koliko jedna naizgled bezazlena navika proizvodi kolateralne štete.

Izazov: Kako će ljubiteljka slamčica preživeti mesec dana bez njih

Odlučila sam da u narednom periodu pokušam da usvojim nekoliko ekoloških navika za smanjenje otpada. Kreirala sam sopstveni izazov – nimalo olakšavajući sebi. Ima pet stavki. Hajde da vidimo šta ću raditi, a šta izbegavati da radim, u misiji zaštite životne sredine. Pa da počnem! Ovaj put ne od sledećeg ponedeljka, meseca ili nove godine (čitaj: nikada), već od danas. Da li ćete mi se pridružiti?

Koliko jaja je potrebno za jednu Švarcvald tortu, a koliko za četiri auto-gume?

Svi umešni poslastičari znaju da za biskvit za Švarcvald tortu treba 7 jaja. Ipak, otkud ona u automobilskim gumama? Da li ste čuli za metaforu „vozi kao po jajima“ koja se upotrebljava za spore vozače? Ukoliko se nova naučna otkrića uspešno implementuju u auto-industriju, ona bi mogla da postane relikvija prošlosti – zato što bismo, bilo sporo, bilo brzo, zaista (a ne kao) vozili po jajima.

Tragična ljubav između ptice i njegove betonske cure kamenog srca

Šta je to nesrećna ljubav? Kada se kornjača zaljubi u vojnički šlem – ili ptica u betonsku pticu kamenog srca. Krajem januara, uginuo je Najdžel, godinama jedini australijski ganet na novozelandskom ostrvu Mana. Velika bela morska ptica žućkaste glave pronađena je mrtva pored svoje partnerke od betona.