Zrenjaninci arsen iz vode uklanjaju filterima, a Šveđani mahovinom

Da li ste pratili avanture Bera Grilsa u Diskaverijevom serijalu Čovek protiv divljine (Man vs. Wild)? On je, u okviru ove emisije, iskušavao sopstvene sposobnosti preživljavanja u bestragijama širom sveta. Kamere su beležile kako neustrašivi Grils jede sirovo zmijsko meso i pije mokraću kako bi se izborio sa surovim prirodnim uslovima i zadovoljio svoje osnovne potrebe. Ukoliko se nađete u jednako opasnoj situaciji bez vode za piće, imate nekoliko opcija pre nego što posegnete za urinom.

Pretpostavljam da se u šumi ne biste izgubili namerno, te shodno tome, sa sobom ne biste poneli tablete ili filtere za prečišćavanje vode. Naučnici sa Univerziteta u Stokholmu identifikovali su određenu vrstu mahovine koja ima takođe ima istu ulogu te bi mogla da vam pritekne u pomoć.

Foto-ilustracija: Pixabay

Istraživači su otkrili da Warnstorfia fluitans izuzetno brzo i uspešno snižava nivo toksina u vodi na nivo pogodan da čovek njome utoli žeđ. Ova vrsta mahovine raste u švedskim močvarnim područjima, zagađenim arsenom iz obližnjih rudarskih okana. Otrovni metal škodi ljudskom zdravlju, a posebno je opasno to što, kada dospe do poljoprivrednih kultura, nastavlja kruženje kroz lanac ishrane.

Više od 137 miliona ljudi iz 70 zemalja smatra da su svakodnevno izloženi arsenu u pijaćoj vodi, za koji je utvrđeno da može izazvati maligna oboljenja. Arsen se detektuje isključivo hemijskim ispitivanjem, jer je bez boje, mirisa i ukusa, a potrebne su godine da bi se pokazali efekti hroničnog izlaganja arsenu.

Prečišćavačka svojstva mahovine u laboratoriji testirana su na uzorku vode koji je sadržao 10 puta veću zapreminu arsena u odnosu na onu koja je od strane Agencije za zaštitu životne sredine proglašena „bezbednom“. Za samo jedan sat, ona bi „upila“ 82 odsto otrovnih materija.

Dodatna ispitivanja pokazala su da veće koncentracije arsena i mešanje sa drugim hemijskim tvorevinama u vodi usporava proces filtracije. Ove okolnosti bliže su onima u prirodi od početnih kontrolisanih od strane hemijskih laboranata.

Još jedno od otkrića istraživanja Šveđana je da Warnstorfia fluitans toleriše do 1000 puta višu toksičnost vode u odnosu na onu koju kao dozvoljenu za ljudsku upotrebu propisuje Agencija – pre negoli pokaže bilo kakve simptome zagađenosti.

Kako mahovina preživi kontakt sa tom količinom otrova?

Najveći deo toksina vezuje se za mahovinsko tkivo, što ga čini bezopasnim. Kako se mali broj organizama hrani njome, ugroženost ekosistema je svedena na minimum.

Ako se mahovina ispostavi jeftinim, efikasnim rešenjem za ekološku nesreću ove vrste, možda bi zrenjaninski vodovod svoje kapacitete mogao da proširi šumskim, močvarnim predelima.

Jelena Kozbašić