Zeleni prioriteti Beograda

Vesti | Intervju

Foto: Iz privatne arhive Milene Vukmirović

Posledice klimatskih promena i globalnog zagrevanja sve su izraženije u gradskim sredinama, a problem je utoliko veći što upravo gradovi dobrim delom generišu lokalne vremenske (ne)prilike i tako značajno utiču na kvalitet života svojih žitelja. Beograd u tom smislu deli sudbinu evropskih metropola, ali je za razliku od njih prilično daleko od sveobuhvatnog pristupa suočavanju s ovim problemom, iako načina da se izborimo sa globalnim zagrevanjem ima mnogo, ističe dr Milena Vukmirović.

EP: Koliko je Beograd ugrožen u pogledu klimatskih promena i šta je najveći problem?

Milena Vukmirović: Beograd je izuzetno ugrožen sa aspekta klimatskih promena, što se pre svega sagledava u izraženim visokim temperaturama tokom letnjeg perioda, sve intenzivnijim poplavama i porastom intenziteta i učestalosti olujnih nepogoda, što je i dokumentovano u Akcionom planu adaptacije na klimatske promene iz 2015. godine, koji je uradio tim Sekretarijata za zaštitu životne sredine Grada Beograda. Kao ključni problemi mogu se izdvojiti nedostatak zelenila i primena čvrstih i neporoznih podloga u popločanju u gusto naseljenim delovima grada, neadekvatni zaštitni nasipi u delovima grada koji su skloni plavljenju, loše stanje objekata po pitanju energetske efikasnosti, veliki procenat korišćenja privatnih automobila koji doprinosi povećanju emisija štetnih gasova i dr.

Foto-ilustracija: Unsplash (Alexander Mils)

EP: Poslednjih godina održano je mnogo panel diskusija i konferencija na ovu temu na kojoj su učestvovali brojni stručnjaci, predstavnici državnih organa, NVO… Možemo li reći da se na neki način radi na klimatskoj strategiji Beograda?

Milena Vukmirović: Diskusije, konferencije, paneli, pisani izveštaji, poneki dokument iz oblasti javnih politika i to je to. Prema mom mišljenju, još smo daleko od opšteg prihvatanja potrebe za suočavanjem sa ovim velikim problemom, na koji se uglavnom većina osvrne tek kada temperatura pređe 37 °C ili Sava poplavi Obrenovac. Naravno, poznajem dosta ljudi koji se zaista ozbiljno i odgovorno bave proble­mima klimatskih promena, poput kolega iz Sekretarijata za zaštitu životne sredine Grada Beograda, Ministarstva zaštite životne sredine Republike Srbije, mojih kolega sa Šumarskog fakulteta, Instituta za arhitekturu i urbanizam, Zavoda za javno zdravlje grada Beograda, ali to su i dalje usamljene inicijative, iako bi ovo trebalo da bude jedan od prioritetnih ciljeva.

EP: S obzirom na to da ste četiri godine bili savetnik glavnog urbaniste grada Beograda, možete li nam reći koje aktivnosti je grad preduzimao kako bi obezbedio održivost u postojećim klimatskim uslovima, ali i u perspektivi?

Milena Vukmirović: Jedna velika grupa aktivnosti, koju je sprovodio Milutin Folić, doskorašnji glavni urbanista Grada Beograda i njegov tim, bila je bazirana na principima primene koncepta održive urbane mobilnosti i uvođenju i unapređenju ekološke svesti i ideje o neophodnosti održive prirodne i životne sredine kao preduslova razvoja grada.
Tako je nastao IME projekat Identitet_Mobilnost_Ekologija, neka vrsta akcionog plana koji je sadržao 20 potprojekata,  a koji su, između ostalog, obuhvatali i širenje pešačke zone Knez Mihailove ulice, uvođenje bicikala u sistem javnog gradskog prevoza, obnovu fasada prema principima energetske efikasnosti i uređenje otvorenih javnih
gradskih prostora koji bi povećali intenzitet boravka na otvorenom, veće korišćenje pešačkog kretanja, sadnju drveća… Međutim, iako su projekti bili veoma dobro prihvaćeni na početku, njihova realizacija nije tekla u očekivanom pravcu. Ovde pre svega mislim na uređenje i promenu režima saobraćaja u pojedinim ulicama, izgradnju biciklističkih staza i uspostavljanje sistema za rentiranje bicikala, formiranje Fonda za energetsku efikasnost objekata, ozelenjavanje i uređenje zelenih površina.

Foto-ilustracija: Unsplash (Yang Jing)

EP: Koliko je projektovanje javnih gradskih površina, čime se vi konkretno bavite, važno za smanjenje efekta staklene bašte i čistiji vazduh Beograđana?

Milena Vukmirović: Uređenje otvorenih javnih gradskih prostora je od velike važnosti za smanjenje efekata staklene bašte i zagađenja, ne samo vazduha, već i zemljišta, vode, smanjenje buke, biodiverziteta i drugog. Posebna pažnja u kontekstu klimatskih promena trebalo bi da bude posvećena ugodnosti, jer se kroz ovaj kriterijum može unaprediti kvalitet i dužina boravka na otvorenom. Na ovaj način se utiče i na mikroklimatske karakteristike ambijenta, odnosno regulišu se temperatura, strujanje vetra, emisije štetnih gasova i neprijatnih zvukova, refleksija i drugo. Što se tiče Beograda, trebalo bi početi od jednog krovnog dokumenta koji će na temeljan i odgovoran način prići izazovu uređenja otvorenih javnih gradskih prostora i primeni koncepta zelene infrastrukture. I, naravno, da se krene sa realizacijom.

Intervju vodila: Gordana Knežević

Ceo tekst pročitajte u Magazinu Energetskog portala KLIMATSKE PROMENE, septembar – novembar, 2019.