„Zeleni“ dinar treba da ide samo za zaštitu životne sredine Srbije

 

Foto: Miloš Ćirković

Udruženje novinara „Eko vest“ održalo je minule srede u Medija centru Vojvodine u Novom Sadu panel diskusiju „Finansiranje životne sredine – realnost i perspektive“.

Maja Pavlica, predsednica Udruženja novinara „Eko vest“ i moderatorka skupa uvodu rekla je da je cilj panel diskusije koju su podržali Ministarstvo kulture i informisanja i Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama da da odgovore na nekoliko važnih pitanja koja se tiču eko dinara – od toga kako se finansira životna sredina na lokalu, kako se troši i kuda ide zeleni dinar, do toga kako bi trebalo da bude i na koji način privreda poštuje standarde u oblasti zaštite životne sredine i kako obračunavaju ekološku taksu, kao i koliko i na koji način je ova tema zastupljena u medijima

– Naše potrebe su mnogo veće od novca koji prihodujemo od „ekoloških” naknada, ali ni to što se prihoduje – ne koristi se u potpunosti, jer se na aktivnosti zaštite životne sredine planiraju manji rashodi od prihoda, tako da se još manje od planiranog zaista i potroši, a i od toga što se potroši – dobar deo ide za programe koji nisu u vezi sa životnom sredinom, rekao je Dejan Maksimović, istraživač i ekspert Ekološkog centra “Stanište” iz Vršca.

Na panelu se čulo da su lokalne samouprave dužne da Ministarstvu zaštite životne sredine dostave i izveštaj o korišćenju sredstava budžetskog fonda, i to do 31. marta tekuće godine za prethodnu. Ukoliko se u budžetskom fondu ne potroše sva sredstva, neiskorišćeni iznos se, u skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu, prenosi u narednu godinu.

Dragan Dilparić, potpredsednik Odbora za životnu sredinu AmCham i predstavnik kompanije Gorenje zadužen za zaštitu životne sredine kaže da ova kompanija, kao i sve društveno odgovorne kompanije koje poštuju zakonsku regulativu u oblasti zaštite životne sredine, nudi saradnju i pomoć za uspostavljanje održivih sistema u životnoj sredini jer pitanja životne sredine i privrede se dopunjuju.

– Nedoumice oko netransparentne naplate naknada koja je stvorila nelojalnu konkurenciju i sivo tržište, nenamensko trošenje „zelenog dinara“, neadekvatno zbrinjavanja opasnog otpada i najava Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara podstakli su nas da razmišljamo o tome da li Ministarstvo razume probleme privrede i da li ima sluha za sve dobronamerne ponude za saradnju jer znanje i kapaciteti sa kojima raspolaže privreda mogu pomoći da se uspostave održivi sistemi u životnoj sredini, rekao je Dilparić, i dodao da ono što država mora da razume je da su svi troškovi, naplaćeni kroz naknade za zagađenje životne sredine, preneti na građane Srbije koji to plaćaju kroz cenu proizvoda ili cenu usluge.

Foto: Miloš Ćirković

Da li su naši građani toliko bogati da moraju da plaćaju najviše naknade za električne i elektronske proizvode? Prema postojećoj zakonskoj regulativi prikupljene naknade su prihod budžeta Republike Srbije pa se opravdano postavlja pitanje za šta se ta sredstva koriste. Postoje u svetu modeli koji su efikasniji i znatno jeftiniji, samo je pitanje zašto se oni ne primene u Srbiji.

Mr Dragica Branković, pomoćnica načelnice Gradske uprave za zaštitu životne sredine Grada Novog Sada, podsetila je da se u ovom gradu takozvani “eko dinar” naplaćuje još od 1995. godine.

Prema njenim navodima, svake godine izdvajaju se značajna sredstva za programe i projekte koji jačaju svest o potrebi zaštite životne sredine, kao i da ovaj grad dosta ulaže u uređivanje javnih površina i sakupljanje otpada na njima. Istovremeno izdvajaju i značajna sredstva za programe i projekte koji jačaju svest o potrebi zaštite životne sredine.

U prethodne dve godine Magazin EKOlist je istraživao kako se troši eko dinar u Subotici, Apatinu, Odžacima, Požarevcu, Pančevu, Leskovcu, Sremskoj Mitrovici i Nišu.

Dragana Ratković, urednica radio-emisije “Pod staklenim zvonom” Prvog programa Radio Novog Sada, naglasila je važnost izveštavanja o ovoj temi. Ona je posebno istakla da je dužnost novinara/ke da u radio program i emisiju uključi sve sagovornike koji prate kako se troše sredstva namenjena zaštiti životne sredine.

Naposletku fotoreporter beogradskog Novog magazina Miloš Ćirković slikovito je objasnio ulogu i značaj fotografije u dokumentovanju novinarske priče koja prati tok budžetskog “ekološkog” dinara. Posebno je istakao da dobro zabeležena fotografija može da podstakne i opomene one koji odlučuju da zeleni novac usmere na prave stvari koje su namenske, poput uređivanja divljih deponija, sadnje drvoreda, vetrozaštitnih pojaseva ili saniranja klizišta.

Milisav Pajević