Zelene alge na Antarktiku upijaju 500 tona CO2 godišnje

Tek nedavno formirane su prve mape mikroskopskih algi koje rastu na obalnom delu Antarktika. Ovi organizmi su veoma važni za izvlačenje ugljen-dioksida iz atmosfere, ali i jedni od ključnih aktera u kretanju hranljivih materija u ovoj izolovanoj regiji.

Foto-ilustracija: Pixabay

Satelitski snimci izbrojali su gotovo 1.700 slojeva na kojima je nastao pravi zeleni snežni pokrivač od algi. Treba naglasiti da je otkrivanje zelenih algi iz svemira bio prilično težak zadatak.

Tom prilikom uočeno je da mikroskopske alge pokrivaju površinu od gotovo 2 kvadratna kilometra, što bi značilo da vezuju za sebe oko 500 tona ugljenika godišnje. Ta količina može se uporediti sa emisijama ugljenika koje pravi 875.000 prosečnih putovanja motornih vozila na benzin u Velikoj Britaniji. Pritom, satelitski snimci obuhvatili su samo zelene alge, dok pored njih ima i crvenih i narandžastih.

Da bi ovi mikroorganizmi cvetali, potrebno im je snabdevanje tečnom vodom, što je izuzetno dostupno u snežinim i ledenim područjima. Pored toga, na njih utiče i blizina foki, pingvina i ptica zbog prisustva azota i drugih elemenata koje dobijaju iz njihovih izlučevina.

Nije prvi put da se govori o cvetanju algi na Antarktiku. Ekspedicije sa polovine prošlog veka prve su opisale ovu pojavu.

Međutim, postavlja se pitanje šta se dešava sa cvetanjem algi usled zagrevanja Antarktika. Očekuje se da mnoga polja algi lako mogu nestati ukoliko se otopi sneg na pojedinim delovima, te će se možda premeštati dublje na kopnu.

Studija je objavljena u magazinu „Nature Communications“ i u njoj su učestvovali članovi tima Britanskog istraživanja Antarktika i sa Edinburškog univerziteta.

Jelena Cvetić