Zbog čega je Beograd 31. januara bio najzagađenija prestonica na svetu?

Foto: EP

Beograd je juče, 31. januara, nešto pre 9 časova bio najzagađeniji grad među 85 glavnih gradova sveta. Najveća zagađenost izmerena je na Novom Beogradu, nešto manja u Starom gradu i u delu kod Mostara.

Prema merenju Air Visual, u glavnom gradu Srbije, indeks kvaliteta vazduha (AQI), koji prikazuje koliko je trenutno zagađen vazduh, iznosio je 399, čime se našao na prvom mestu među glavnim gradovima sveta po zagađenosti vazduha. S obzirom na to da se merenje, čiji se rezultati mogu videti na sajtu Air Visual, radi na svaki sat, oko 10 časova, Beograd je sve vreme od jutros među prvih deset.

Kao najzagađeniji gradovi, u prvih deset, našli su se i Krakov, Delhi, Skoplje, Daka, Priština, Mumbaj, Sarajevo, Vroclav.

Prema pisanju medija, poslednjih dana u Srbiji „teško se diše“ i u Užicu, Valjevu, Kragujevcu, Kosjeriću.

U Gradskom zavodu za javno zdravlje kažu, ipak, da podaci nisu tako alarmantni i da su povećane koncentracije zagađujućih materija karakteristične za ovaj period godine, pre svega zbog ložista, saobraćaja i klimatskih uslova.

„Za zagađivanje su krivi, pre svega, proizvodnja električne energije u termoelektranama, potom izduvni gasovi u saobraćaju, sagorevana goriva u domaćinstvima za potrebe grejanja, hlađenje i priprema hrane. Zagađivači vazduha su i pojedina industrijska postrojenja, kao što su ona u kojima se proizvode gvožđe i čelik, zatim mineralna industrija…“, rekao je za „Politiku“ Filip Radović, direktor Agencije za zaštitu životne sredine.

U uslovima velike zagađenosti vazduha mogu da se koriste posebne maske koje se mogu nabaviti preko specijalizovanih sajtova, kaže dr Dejan Žujović, pulmolog, načelnik Dnevne bolnice u Zavodu za plućne bolesti i tuberkulozu u Beogradu.

„Naravno, može se staviti šal i na glavu, preko usta i nosa, ponekad i privremeno, ali za sve nas bi bilo najbolje da društvo ulaže više u zaštitu vazduha, a ne da se ljudi prilagođavaju vanrednim okolnostima“, kaže on.

Prema podacima iz Nacionalnog registra izvora zagađivanja, u Srbiji su najznačajniji izvori zagađivanja iz energetskog sektora, odnosno poreklom od sagorevanja fosilnih goriva. Radović objašnjava da kompanije koje emituju zagađujuće materije plaćaju samo ekološku taksu u zavisnosti od količine opasnih čestica koje puštaju u vazduh.

„Ništa ne može da se popravi odmah, ne možemo ljudima usred zime reći da se ne greju da bi im vazduh bio čistiji. Ovde je reč o ulaganjima na duge staze. Važno je napomenuti da Elektroprivreda Srbije, kao najveći emiter zagađujućih materija u vazduh, od 2015. godine ulaže po nekoliko stotina miliona evra u projekte zaštite životne sredine. Ali isto tako je važno i pošumljavanje, koje podrazumeva protok godina dok drvo poraste i doprinese zdravijoj okolini“, rekao je direktor Agencije.

Izvor: Politika/Nacionalna geografija