Završna konferencija projekta „Uloga zemljišta u kruženju ugeljnika i ublažavanju klimatskih promena“

Foto-ilustracija: Pixabay

U okviru projekta „Uloga zemljišta u kruženju ugljenika i ublažavanju klimatskih promena“, u ponedeljak 14. decembra 2020. godine putem Zoom platforme, održana je završna konferencija, kojoj su prisustvovali predstavnici FEA, Poljoprivrednog fakulteta Novi Sad, Instituta za zemljište, Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, Ministarstva zaštite životne sredine, Agencije za zaštitu životne sredine i UNDP.

Na završnoj konferenciji, učesnike je pozdravila Maja Radosavljević, rukovodilac projekta ispred FEA – Inicijative za šumarstvo i životnu sredinu, te predstavila rezultate projekta i projektne aktivnosti u periodu od avgusta do decembra 2020. godine.

Ovaj projekat je realizovan zahvaljujući sredstvima Ministarstva zaštite životne sredine. FEA je sa zajedno sa Poljoprivrednim fakultetom, Novi Sad i Institutom za zemljište, Beograd u proteklom periodu radila na izradi studije „Uloga zemljišta u kruženju ugljenika i ublažavanju klimatskih promena“, kao i na podizanju svesti o važnosti ove teme kako u stručnim krugovima tako i među svim zainteresovanim za ovu temu.

Autori studije su prof. dr Maja Manojlović, Poljoprivredni fakultet, Univerzitet u Novom sadu i dr Radmila Pivić, naučni savetnik, Institut za zemljište, Beograd.

Pokretanjem sajta projekta (www.zemljisteugljenikklima.rs), javnosti su bile dostupne informacije o projektnim aktivnostima, promotivni materijal, predavanja sa stručnog skupa koji je održan u oktobru u Novom Sadu, relevantni stručni članci i naučni radovi. Projektne aktivnosti su takođe praćene putem društvenih mreža projekta.

Foto-ilustracija: Pixabay

Dr Dragana Vidojević (Agencija za zaštitu životne sredine), urednik studije, istakla je važnost obrađene teme na ovaj način i ukazala je da je cilj izrade studije pre svega bio izraditi naučno potkrepljeni dokument koji naglašava ulogu zemljišta i organskog ugljenika u zemljištu u agendi klimatskih promena.

To je urađeno upravo kroz predstavljanje trenutnog naučnog i tehničkog razumevanja uloge zemljišta i organskog ugljenika u zemljištu u klimatskom sistemu za sekvestraciju ugljenika i prilagođavanju klimatskim promenama. Takođe, izradom studije identifikovani su potencijali i ograničenja zemljišta i organskog ugljenika u prilagođavanju i ublažavanju klimatskih promena.

Studija daje osvrt o zemljištu, organskom ugljeniku u zemljištu i degradaciji zemljišta, kao i međusobne veze sa drugim rezervama ugljenika za predstojeće procese izveštavanja, kako na nacionalnom, tako i međunarodnom nivou, ali i utvrđuje mogućnosti za jačanje postojećih i budućih tehničkih i naučnih mehanizama izveštavanja i podsticaja relevantnih za politike.

Prof. dr Maja Manojlović (Poljoprivredni fakultet, Novi Sad) ukazala je pre svega na multifukncionalnost zemljišta, te posebno obrazložila ulogu zemljište kao izvora i rezervoara za gasove sa efektom staklene bašte.

Posebno je predstavila uticaj klimatskih promena na kvalitet zemljišta, prinos, bezbednost hrane i životnu sredinu, kao i pregled očekivanih uticaja pojedinih klimatskih promena na procese u zemljištu.

Foto-ilustracija: Unsplash (Abigail Lynn)

Prof. dr Manojlović je takođe učesnicima predstavila prakse upravljanja zemljištem i organskim ugljenikom u zemljištuza održivu proizvodnju hrane i ublažavanje i prilagođavanje klimatskim promenama. Ukazala je da su neophodne akcije poput merenja, mapiranja, praćenja i izveštavanja o promenama sadržaja organskog ugljenika u zemljištu; podsticanje sekvestracije – vezivanja organskog ugljenika u zemljištu za prilagođavanje i ublažavanje klimatskih promena sa ciljem ublažavanja degradacije zemljišta, čime bi se doprinelo održavanju/obnavljanju zaliha organskog ugljenika.

Dr Radmila Pivić (Institut za zemljište, Beograd) takođe je istakla važnost ove tematike i samog projekta. Ukazala je na važnost održivog upravljanja zemljištem jer je to osnova poljoprivredne proizvodnje, ali i strateška komponenta održivog razvoja. Republika Srbija se ubraja u zemlje koje se odlikuju povoljnim zemljišnim resursima, ali je 80 odsto zemljišta izloženo eroziji vodom dok erozija vetrom pogađa oko 25 odsto površina, a zaslanjivanje zemljišta je prisutno na oko 14 odsto površina, te je izuzetno važno na koji način se upravlja poljoprivrednim zemljište.

Preporučene prakse upravljanja sadržajem organskog ugljenika prikazane su u samoj studiji sa datim smernicama šta treba primenjivati sa ciljem dobijanja stabilnih prinosa. Od izuzetne važnosti je kontinuirano sprovođenje monitoringa i primena preporučenih mera održivog upravljanja zemljištem kao i upoznavanje što većeg broja korisnika sa preporučenim praksama.

Predavanja sa završne konferencije dostupna su OVDE.

Studija je dostupna za preuzimanje OVDE.

Izvor: CNVP