Zašto otkriće rakova koji brzo razgrađuju mikroplastiku nije dobra vest?

Irski naučnici su otkrili da je jedna vrsta sićušnih slatkovodnih rakova u stanju da razgradi mikroplastiku na najsitnije čestice za samo nekoliko dana, što je mnogo brže nego što se do sada verovalo i to ih je zabrinulo. To znači da čestice plastike mikroskopske veličine dospevaju u lanac ishrane na do sada nepoznat način.

Foto-ilustracija: Unsplash (Andrei Ciobanu)

Dosada se verovalo da se raspad plastike u morima odvija uglavnom veoma sporim procesima – mehaničkim dejstvom talasa ili propadanjem tokom dugotrajnog izlaganja suncu.

Međutim, naučnici sa irskog Univerziteta Kork su otkrili da su majušni amfipodni rakovi koji žive u slatkovodnim ekosistemima, u stanju da vrlo brzo razgrade mikroplastiku – komade manje od pet milimetara za manje od 100 sati i pretvore ih u nanoplastiku, čestice manje od jednog mikrometra.

„Otkrili smo da su slatkovodni amfipodni rakovi Gammarus duebeni za manje od četiri dana u stanju da usitne mikroplastiku u različite oblike i veličine, uključujući i čestice nanoplastike“, naglašava rukovodilac projekta, dr Alisija Mateos-Kardenas.

Mada ova vrsta rakova živi u irskim potocima, oni pripadaju većoj porodici beskičmenjaka koji nastanjuju slatkovodne ekosisteme i okeane u celom svetu, tako da je ovo otkriće veoma važno za razumevanje uticaja koji mikroplastika ima na životnu sredinu. Slatkovodni beskičmenjaci usitnjavaju mikroplastiku u sklopu uobičajenog probavnog procesa, ali ovo nije nužno dobra vest kada se radi o plastičnom otpadu koji zagađuje okeane i vodene tokove, već irski naučnici smatraju da je ovo otkriće „alarmantno“.

Poznato je da se mikroplastika zadržava u probavnom sistemu ptica i riba, ali ovo otkriće ukazuje na to da bi manje čestice nanoplastike koju proizvodi ova životinjska vrsta, mogle da prodru i dalje – u ćelije i tkiva – a onda bi bilo mnogo teže predvideti posledice njihovog taloženja.

„Ova vrsta beskičmenjaka je vrlo važna za ekosistem jer je hrana pticama i ribama. Zato se može očekivati da će ovako sićušni, oku nevidljivi, ostaci plastike dospeti u lanac ishrane. Saznanja iz ove studije pomoćiće da se shvati uloga životinja u razgradnji plastike u našim vodama, ali bez sumnje je ptorebno hitno sprovesti dodatna istraživanja kako bismo otkrili potpuni uticaj tih čestica na životnu sredinu“, upozorava doktorka Mateos-Kardenas.

Izvor: RTS