Zašto je aflatoksin opasan i kako klimatske promene doprinose njegovom povećanju u hrani?

Vesti | Hrana

Pre nekoliko godina, javnost Srbije je bila uzdrmana zbog prisustva aflatoksina u mlečnim proizvodima. Termin je mnogima ulivao strah u kosti, ali situacija je bila slična kao u slučaju detinje zaplašenosti „baukom“ – strepeli smo uglavnom nesvesni od čega. S obzirom na to da su aflatoksini kancerogene materije, bojazan je bila opravdana.

Foto-ilustracija: Pixabay

Njihovo otkriće se dogodilo šezdesetih godina prošlog veka kada je bolest ćuraka X pokosila 100.000 jedinki te živine u Engleskoj. Uzrok njihovog masovnog umiranja bilo je brašno od kikirikija iz Brazila u kom je pronađena gljivica Aspergillus flavus.

Neki od najopasnijih i najpoznatijih mikotoksina aflatoksini jesu otrovne, odbrambene supstance koje proizvodi buđ, odnosno gljivice iz rodova Aspergillus i Penicillium. Njihove spore se prenose vazduhom pa se aflatoksini mogu naći svuda u prirodi. Stvaraju se na usevima, ali i tokom žetve, transporta, u skladištima, kao i tokom prerade žitarica. Najčešće se pojavljuju u kukuruzu, soji, suncokretu, lešniku, bademu, semenkama bundeve, pirinču, sušenom voću, začinima… Preko stočne hrane, dospevaju u organizam krava, a odatle i do mleka. Ipak, dodavanjem određenih minerala omogućava se da životinja kroz izlučevine izbaci otrov iz organizma i ne veže ga u meso. Aflatoksini koji se, u izostanku predostrožnosti, nađu u mleku najjači su poznati izazivač raka u prirodi.

Prema izveštaju Programa Ujedinjenih nacija za zaštitu životne sredine, oko 4,5 milijardi ljudi u zemljama u razvoju je izloženo njihovom nekontrolisanom unosu putem različitih namirnica. Aflatoksinima se svake godine pripiše između 25.200 i 155.000 slučajeva raka jetre. Zdravstveno najugroženija grupa su deca.

Savršeni preduslovi za stvaranje aflatoksina su visoke temperature, od 25 do 42 stepena Celzijusa, uz nisku vlažnost vazduha. Dakle, njegovoj pojavi pogoduju idealna duga sušna leta – i to ne samo zato što im tada odgovaraju vremenski uslovi, već i zato što često dolazi do pucanja semena žitarica, a buđ se u pukotinama lako „hvata“. Rast temperature doprineće usložnjavanju pretnje od zagađenja hrane, posebno one koja se uzgaja i proizvodi u klimatski najranjivijim oblastima.

Prema pravilniku iz 2019. godine, dozvoljeni nivo aflatoksina u našoj zemlji iznosi do 0,25 mikrograma po litru. Dopuštena količina u Evropskoj uniji je 0,05 mikrograma po litru – njihov standard je najstroži na svetu.

U studiji Evropske agencije za bezbednost hrane se upozorava da je neophodno motriti na prisustvo aflatoksina zbog mogućnosti povećanja usled efekata klimatskih promena. Do 15. novembra, ova agencija organizuje javne konsultacije o Nacrtu naučnog mišljenja o rizicima za javno zdravlje povezanim sa prisutnošću aflatoksina u hrani. Dokument sadrži procene ljudske izloženosti ovoj otrovnoj supstanci, kao i procene zdravstvenog rizika.

Jelena Kozbašić