Zaštićena staništa kolonija Zlatnog korala u Bokokotorskom zalivu

Vesti | Region

Foto: JP Morsko dobro

Postavljanjem bova na lokalitetima Dražin vrt i Sopot završene su sve aktivnosti na zaštiti staništa kolonija Zlatnog korala (lat. Savalia savaglia) predviđene projektom “Istraživanje i promocija koralnih zajednica u Bokokotorskom zalivu”, a koji su realizovali Institut za biologiju mora i Javno preduzeće za upravljanje morskim dobrom.

U okviru ovog projekta, krajem avgusta, realizovano je čišćenje dve podvodne bašte koralnih zajednica Zlatnog korala (lat. Savalia savaglia), koje su sproveli stučni saradnici Instituta za biologiju mora jer je bilo potrebno da se otpad pažljivo sakupi, a da pri tom ne dođe do ugrožavanja i oštećenja korala.

Nakon toga, na lokacijama su postavljene informativne table sa informacijama o podvodnim baštama, kao i o zabrani ribolova i sidrenja plovnih objekata na ograđenim lokacijama.

Na osnovu saglasnosti Uprave za pomorsku sigurnost i Ministarstva saobraćaja i pomorstva, ova dva lokaliteta ograđena su bovama na moru, da bi se fizički onemogućio prolaz i sidrenje plovila, a sve u cilju zaštite staništa Zlatnog korala (lat. Savalia savaglia).

Zarad informisanja javnosti izrađena je i informativna brošura kojom je dočarana priča o životu Zlatnog korala u Bokokotorskom zalivu. Brošura će biti distribuirana ribarima, školama i svim zainteresovanim građanima.

U iščekivanju okončanja procedure proglašenja preventivne zaštite u skladu sa Zakonom o zaštiti prirode, aktivnosti koje je sprovelo Javno preduzeće za upravljanje morskim dobrom i Institut za biologiju mora, predstavljaju najvažnije mere zaštite korala na terenu i promociju ove zaštićene vrste.

Foto: JP Morsko dobro

O Zlatnom koralu (lat. Savalia savglia)

S. savaglia, zlatni koral ili lažni crni koral je retka vrsta koja naseljava Sredozemno more i istočni Atlantski okean. Najveći broj kolonija zabeležen je na Kanarskim ostrvima,  dok se značajan broj, pored područja Sredozemnog mora, nalazi i u Bokokotorskom zalivu.

Ovaj žbunasti koral je zapravo parazit na raznim gorgonijama koje prerasta i obavija svojim proteinskim skeletom skoro crne boje. Polipi su brojni, beličaste do najčešće zlatnožute boje, pa otuda i naziv Zlatni koral. Oko usnog otvora se nalazi do 30 pipaka koji su raspoređeni u dva niza. Raste veoma sporo, svega nekoliko milimetara godišnje a analize radioaktivnim ugljenikom ukazuju na starost nekih kolonija od oko 2.700 godina što ih čini među najstarijim živim organizmima na planeti.

Uslovi spoljašnje sredine kod Sopota i Dražinog vrta pogoduju razvoju Zlatnog korala, pa se oni mogu videti i na neobično malim dubinama od deset do 25 metara, dok se na drugim lokacijama ovaj koral nalazi na dubinama od 30 do 100 metara  – ponegde čak i na neverovatnih  700 metara dubine.

Izvor: JP Morsko dobro