Zapadni Balkan na putu ka čistoj energiji uz čvrstu podršku EBRD

Intervju

Foto: EBRD

Platformu za podršku energetskoj tranziciji u regionima uglja u Zapadnom Balkanu i Ukrajini pokrenule su Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD), Svetska banka, Evropski koledž, Sekretarijat Energetske zajednice, Evropska komisija i vlada Poljske. Već na prvom sastanku Platforme dogovoreno je da će udružiti napore kako bi se omogućio prelazak sa uglja na niskougljeničnu i klimatski otpornu budućnost na zapadnom Balkanu i u Ukrajini.

Inicijativa za Platformu je pokrenuta još u septembru 2019. godine, nakon što su se zemlje Zapadnog Balkana obavezale da će povećati udeo čiste energije u Zajedničkoj deklaraciji iz Podgorice donesenoj februara 2019. godine. Ukrajina je još novembra 2017. godine izrazila sličnu želju kroz svoju Strategiju razvoja niskih emisija do 2050. godine. Strategijom EBRD-a za tranziciju ka zelenoj ekonomiji (GET) 2021-2025 postavljen je cilj da se poveća zeleno finansiranje Banke na više od polovine njenog godišnjeg obima poslovanja do 2020. godine, dok se istovremeno trudi da pomaže zemljama, u kojima radi, u izgradnji niskougljeničnih ekonomija.

U skladu sa Pariskim sporazumom i GET pristupom, EBRD-ova Inicijativa pravedne tranzicije, pokrenuta ove godine, sa idejom da obezbedi da blagodeti tranzicije ka zelenoj ekonomiji budu dostupne svima, istovremeno štiteći ugrožene zemlje, regione i ljude. Ona se zasniva na ekspertizi EBRD-a o ulaganjima u zelenu ekonomiju sa fokusom na ekonomsku inkluziju.

Povod za razgovor sa Harijem Bojd-Karpenterom, direktorom i šefom energetike Grupe za održivu infrastrukturu (EMEA) u EBRD-u bio je gorepomenuti, prvi sastanak Platforme na kojem su pokrenuta mnoga pitanja, ali i dati mnogi odgovori koji nam daju nadu da možemo očekivati velike promene narednih godina na prostoru Zapadnog Balkana.

EP Na koji način će EBRD, Svetska banka, Sekretarijat evropske zajednice i Evropska komisija dati podršku energetskoj tranziciji zemljama Zapadnog Balkana i Ukrajine?

Hari Bojd-Karpenter Zajedno smo pokrenuli Platformu koja bi trebalo da pomogne i omogući razvoj strategija i projekata za pokretanje pravovremene tranzicije u regionima koji su trenutno u velikoj meri zavisni od uglja. Učesnici u ovoj platformi sarađivaće na pružanju znanja o planiranju i pripremi za tranziciju. Platforma će takođe olakšati pronalaženje finansijskih fondova za projekte i pomagati u identifikovanju i sprovođenju pilot projekata koji podržavaju ciljeve dekarbonizacije ovih regiona. EBRD će koordinisati finansiranje, uključujući obezbeđivanje sopstvenog finansiranja, po potrebi, za tranzicione projekte i programe. Inicijativa je zasnovana na konceptima inkluzije, angažovanja zainteresovanih strana i pravedne tranzicije, i teži da podstakne široke konsultacije i dijalog grupa iz državnih, regionalnih i lokalnih vlasti, industrija uglja, civilnog društva, sindikata i socijalnih partnera i akademskih institucija.

EP Kako izgleda proces tranzicije i koje su zemlje na koje bi trebalo da se ugledamo?

Hari Bojd-Karpenter Iz našeg iskustva identifikovali smo nekoliko ključnih lekcija za podršku zemljama u njihovom prelasku sa uglja na čistije vrste goriva. Aktivnosti koje prethode bilo kakvom gašenju industrije uglja moraju biti strateški planirane uz angažovanje i dijalog svih zainteresovanih strana. Treba promovisati lokalno angažovanje u aktivnostima i projektima uz saradnju sa državnim nivoom vlasti i sa privatnim sektorom. Efikasne javne institucije sa jakim kapacitetima ključne su za uspešno sprovođenje tranzicije, zatim nove ekonomske prilike i mogućnosti koje će verovatno biti iz sektora u razvoju, uključujući, ali ne ograničavajući se na one povezane sa zelenom ekonomijom, kao i novim radnim mestima u turizmu i poljoprivredi. Potrebno je i paralelno sprovođenje programa za prekvalifikaciju radnika i jačanje novih veština kako bi mogli da nađu nove poslove, i pri tom voditi računa o obezbeđivanju jednakih mogućnosti za sve, uključujući žene i ranjive grupe. Na kraju, ulaganja koja doprinose izgradnji održive fizičke i digitalne infrastrukture važna su za podsticanje ekonomskih prilika.

Intervju vodila: Jovana Canić

Intervju u celini možete da pročitate u Magazinu Energetskog portala PAMETNI GRADOVI decembar 2020. – februar 2021.