Žalba protiv Poljske zbog plana seče u prašumi

sumaEkološke organizacije među kojima su i Grinpis (Greenpeace) i Svetski fond za zaštitu prirode (WWF) podnele su danas  Evropskoj komisiji žalbu na plan poljske vlade da seče drveće u Bjalovješkoj šumi, jednoj od poslednjih prašuma u Evropi. Poljski ministar životne sredine Jan Šiško (Szyzsko) najavio je kontroverzni plan da poveća broj stabala predviđenih za seču u ovoj šumi koja se nalazi između Belorusije i Poljske, a kao razlog navodi invaziju insekata drvnih štetočina iz reda potkornjaka. Šuma postoji već 12.000 godina. Ekolozi i naučnici su odmah uputili protest, Evropska komisija je izrazila zabrinutost, a Grinpis je za poziv da se odluka povuče sakupio 140.000 potpisa.  Ekološke organizacije tvrde da ova se ovom odlukom poljskog ministra krši evropska direktiva o očuvanju prirodnih staništa i divljeg životinjskog i biljnog sveta.

„Lokalni zakoni nam ne omogućavaju da se u Poljskoj žalimo na tu odluku. Tako smo odlučili da se obratimo Evropskoj komisiji. Nadamo se da će ministar ponovo razmotriti odluku“, izjavila je novinarima danas pravnica organizacije Klajen Ert (Client Earth) specijalizovana za pravo životne sredine i pitanja ekološke pravde u Evropi.

NVO su pozvale i Evropsku komisiju da primeni preventivne mere kako bi sprečila „nepopravilje posledice“ u nekim od staništa evropske mreže zaštićenih prirodnih područja Natura 2000, budući da bi seča drveća mogla da počne, kako navode ekolozi „uskoro, čak ovog proleća“.  Prethodne godine, aktivisti Grinpisa su se popeli na krov Ministarstva životne sredine u Varšavi i okačili ogromnu zastavu sa naptpisom: „Proširite površinu nacionalnog parka na celu Bjalovješku šumu“, jer  bi to omogućilo da se garantuje zaštita svih 150.000 hektara.

Bjalovješku šumu je Unesko 1979. godine proglasio svetskom prirodnom baštinom. Ona postoji već 12.000 godina, i u njoj živi 20.000 vrsta životinja, od čega 250 ptica i 62 sisara, među kojima su najveća kopnena životinja Evrope – bizon, kao i ris i vuk. Ovde raste i najveće drveće na kontinentu, jele od 50 metara i hrastovi i jasenovi visoki više od 40 metara.

Vesna Vukajlović

www.euroactiv.rs