Zakonska regulativa i perspektive razvoja OIE u Srbiji

Foto-ilustracija: Pixabay

Poslanici Narodne skupštine Republike Srbije usvojili su Zakon o korišćenju obnovljivih izvora energije (OIE) koji omogućuje nove investicije i povećava učešće obnovljivih izvora u ukupno proizvedenoj energiji. O ovom zakonu, obnovljivim izvorima energije u Srbiji, poslovnom ambijentu i perspektivi razvoja razgovarali su Kristof Bols, menadžer kompanije Elicio Country, Aleksandar Popović, projektni menadžer, GIZ Srbija, Marijan Rančić, direktor poslovnog razvoja, New Energy Solutions i Miloš Kostić suvlasnik kompanija MT- KOMEX, Solaris Energy i CEEFOR. Moderator panela bila je Danijela Isailović, menadžer udruženja “Obnovljivi izvori energije Srbije”.

Učesnici panela složili su se u tome da usvajanje novog zakona daje značajan osnov za dalji razvoj tržišta u samog sektora OIE i da će pomoći u ostvarivanju zacrtanih kako nacionalnih ciljeva, tako i onih koji su dogovoreni Pariskim sporazumom. Dok će podzakonski akti, koji su u procesu izrade, pojednostaviti i ubrzati procedure. 

Uvođenje i korišćenje obnovljivih izvora energije su jedna od najznačajnih mera za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte. Biomasa i biogas su prepoznati kao OIE i mi smo dosta radili na tome. Novi zakon donosi kriterijume koji se odnose na održivost biomase u procesu u proizvodnje električne energije. Definisanje ovih kriterijuma otkloniće sve nedoumice da li se ona koristi na održivi način”, rekao je Aleksandar Popović.

Kako je rekao Miloš Kostić, dugoočekivane promene u Zakonu su stigle, sugestijama, aktivnim učešćem u raspravi, stručnjaci su pomogli u definisanju svega onog što je bilo neophodno. 

Solarni paneli na krovovima kuća i uvođenje koncepta kupac-proizvođač (prosumer) novine su koje su privukle najviše pažnje.

“Sada svaki građanin može da postavi malu solarnu elektranu na krov i da proizvodi energiju koju može da koristi za svoje potrebe, a višak može da plasira u elektrodistributivni sistem. Za postavljanje male solarne elektrane, 10,6 kilovata, potrebno je oko 80 kvadrata krovne površine, investicija za to iznosi od 7.500 do 8.000 evra za aktivnu snagu priključenja. Ova investicija će se isplatiti za 6-7 godina”, objašnjava Kostić koji dodaje da će solarne elektrane moći da postave svi koji imaju objekte koji su upisani u katastar i imaju upotrebnu dozvolu.

Foto: Bojan Džodan/MT-KOMEX

Kako kaže procedura za ovo je ista kao i pre deset godina, ali novi Zakon predviđa uprošćavanje i to bi trebalo da bude regulisano podzakonskim aktima.

Kada je reč o razvoju vetroelektrana, Marijan Rančić kaže da će napredak ići u talasima i da će dinamika razvoja biti definisana sistemom aukcija.

Dok je Kristof Bols, rekao da im je drago što je uspeli da prenesu znanje i investiraju u Srbiju, da je u početku bilo teško, ali da usvajanje novog Zakona značajno popravlja investiciono okruženje.  

Panelisti su se složili oko toga da posebnu pažnju treba posvetiti zagađenju vazduha. Kroz razne projekte i studije bave se ovim problemom. Prema procenama stručnjaka, saobraćaj u velikoj meri ima uticaja na kvalitet vazduha koji udišemo. Zato na ulicama sve češće viđamo vozila na električni i hibridni pogon, a to mora da prati mreža elektropunjača.

“Ideja nam je da za punjače koristimo kilovate zelene boje, solarnih ili vetroelektrana. Intenzivno radimo na razvoju mreže, instalirali smo više od 200 punjača, od toga je 30 javnih koji su u sistemu, razvijamo i mrežu punjača na autoputu. Svi koji voze automobile na električni pogon uz pomoć sistema charge&GO na veoma jednostavan i brz način mogu da pronađu mesto za naredno punjenje svog vozila” objašnjava Kostić.

Milica Radičević