Zagrevaju se i najdublji delovi okeana

Foto-ilustracija: Unsplash (Francesco Ungaro)

Globalno zagrevanje utiče i na najdublje delove okeana. Naučnici američke Nacionalne uprave za okeane i atmosferu (NOAA) su, zahvaljujući termometrima postavljenim u najdubljim delovima južnog Atlantskog okeana, tokom poslednje decenije, zabeležili prosečan porast temperature od 0,02 Celzijusa, u zavisnosti od dubine.

“U proteklih nekoliko godina svi su pretpostavljali da dubine okeana miruju. Nisu se primećivale promene. Ali, svaki put kada iznova proveravamo podatke ustanovimo da je okean mnogo složeniji nego što smo mislili. Ustanovljeno je zagrevanje koje može biti posledica klimatskih promena kojima upravlja čovek, a postaknule su ih povećane temperature okeana blizu njegove površine”, rekao je naučnik Kris Mejnen iz NOAA-e.

Njegov tim merio je temperature u periodu od 2009. do 2019. uz pomoć senzora morskog dna na četiri mesta u argentinskom bazenu uz obalu Urugvaja. Jedan od uređaja za praćenje temperature postavljen je na dubini od 4.757 metara i pokazao je iznenađujuću količinu varijabilnosti. Temperaturni zapisi sa najdubljih mesta ukazali su na jasan trend zagrevanja tokom perioda posmatranja.

Na manjim dubinama od 1.360 i 3.535 metara temperature su oscilirale daleko više nego što su naučnici očekivali i premda su promene bile nešto manje na većim dubinama, njihov ukupni uzorak odgovara onome što se događa na površini okeana. Pokazalo se i da su se vode 4.540 metara ispod površine zagrejale sa prosečnih 0,209 Celzijusovih stepeni na 0,234 stepena, dok su se vode na 4.757 metara dubine spustile sa oko 0,232 Celzijusovih stepeni na 0,248 stepeni.

Još uvek je nepoznato na koji će način ove promene uticati na ekosisteme ili vremenske prilike na površini okeana, a kako je cirkulacija i temperatura okena važna za naš globalni klimatski sistem, ovo nikako nije dobra vest.

Izvor: HRT