Zagađenje vazduha – problem Zapadnog Balkana

Foto-ilustracija: Unsplash (Carolina Pimenta)

Vazduh u regionu zagađen je tokom cele godine, ali najviše se o tome priča tokom zimskih meseci, kada počne grejna sezona. U ovom periodu vazduh koji udišemo gotovo može da se vidi, gusta i siva magla pokriva sve gradove u regionu. Najveći izvori zagađenja vazduha su termoelektrane, individualna ložišta, industrijska postrojenja i saobraćaj.

“Prema dostupnim podacima, vazduh u regionu Zapadnog Balkana najzagađeniji je vazduh u Evropi”, rekla je Fransoaz Džejkob, stalna koordinatorka Ujedinjenih nacija u Srbiji.

Emisije štetnih gasova iz 16 termoelektrana na ugalj u regionu zaslužne su za više od 3.900 preuranjenih smrti godišnje, dok su troškovi lečenja zbog štete po zdravlje građana veći od 11 milijardi evra, ove podatke navela je Vlatka Matković, učestvujući na konferenciji “Balkanski vazduh između dve vatre“.

Pored termoelektrana, veliki zagađivači vazduha u Beogradu, Skoplju i Sarajevu su individualna ložišta za koja se najčešće koriste ugalj i drva. 

Ne smemo zaboraviti ni podatak da u saobraćaju u regionu učestvuje veliki broj starih automobila, kamiona i vozila koji u velikoj meri utiču na kvalitet vazduha.

Kako ne postoje kratkoročne mere koje bi na efikasan način rešile problem zagađenja vazduha, Vlade svih zemalja u regionu, kao i loklane samouprave, moraju da rade na tome da naprave planove za unapređenje kvaliteta vadzuha, ali i da rade na tome da što više koriste obnovljive izvore energije i da poboljšaju energetsku efikasnot.

Vlada Slovenije izdvojila je 63 miliona evra za poboljšanje kvaliteta vazduha u Mariboru, Celju i Murskoj Soboti, sredstva se mogu iskoristiti za povećanje energetske efikasnosti, veću upotrebu obnovljivih izvora energije i uvođenje održive urbane mobilnosti

Dok opštine u Srbiji mogu da konkurišu za 3,4 miliona evra i ova sredstva mogu koristiti za unapređenje grejnih sistema, pošumljavanje i suzbijanje zagađenja iz individulanih izvora.

Pojedini gradovi u regionu preduzimaju određene mere kako bi smanjili zagađenje vazduha. Grad Skoplje nastavlja sa akcijama subvencionisanja nabavke inverter klima-uređaja za domaćinstva. Građani koji se prijave za subvenciju dobijaju 1.000 evra za kupovinu klima, ali moraju da predaju svoje šporete i kotlove na čvrsta goriva.

Dok su u Kantonu Sarajevo krenuli sa pripremama Strategije ograničenja korišćenja uglja i ostalih čvrstih goriva, a najavili su i program finansiranja zamene peći na ugalj u domaćinstvima.

Kao dobar primer, koji bi trebalo da slede svi gradovi u regionu je Ljubljana, koja je postepeno rešavala problem zagađenog vazduha. U centru ovog grada nema saobraćaja i on je u potpunosti pretvoren u pešačku zonu, građani sve više voze bicikl, koriste javni prevoz i električni voz.

Milica Radičević