Zabrana plastičnih proizvoda, pošumljavanje i druge mere za „ozelenjavanje“ Vojvodine

Vesti | Srbija | Održivi razvoj

Skupština Autonomne pokrajine Vojvodine je pre nekoliko dana utvrdila tekst Deklaracije o zaštiti životne sredine.

Foto-ilustracija: Pixabay

Ključni izazovi našeg doba potiču upravo iz ove oblasti, te Skupština želi da, preko svojih organa, podigne građansku svest o značaju očuvanja čovekovog okruženja. Dostizanje cilja podrazumeva i podsticanje rada institucija javne uprave i obezbeđivanje razmene informacija između naučnika i donosilaca odluka, kao i razvoj saradnje organizacija civilnog društva. Povrh toga, Skupština će, pomoću finansijskih podsticaja i inovativnih pristupa, promovisati koncept cirkularne ekonomije.

U predstojećim godinama, Vojvodina će nastojati da ekonomski i društveni razvoj ostvaruje poštujući postulate održivosti. Nadležne insitucije treba da angažuju na povećanju pokrivenosti pokrajine šumama koje trenutno zauzimaju tek 6,51 odsto njene teritorije. Uz zaštitu postojećih zelenih kapaciteta i smanjenje njihovog zagađenja, neophodno je i povećanje pošumljenosti urbanih područja i održivo upravljanje šumama.

Svi faktori koji ugrožavaju prirodu biće praćeni kroz poboljšan sistem kontrole i monitoringa. Neki od njih su i pesticidi i slične hemikalije visokog rizika, koje bi mogle da budu čak i ukinute. Inovacijama u rukovođenju hemikalijama težiće se bezbednijim i manje toksičnim tokovima materijala u cilju zdravijeg stanovnika i njihovog okruženja.

U Deklaraciji o zaštiti životne sredine, Vojvođani su stavili naglasak na Nacionalni park Fruška gora, ističući podršku njegovom očuvanju, boljitku, održivom korišćenju i uređenju. Pretnje po vrednosti nacionalnog parka su, prema Deklaraciji, sledeće: saobraćaj,  površinski kopovi, otpad,  divlja  gradnja,  objekti  u  Nacionalnom  parku,  sakupljanje divljih  biljaka,  životinja  i  gljiva,  pašarenje,  šumokrađa  i bespravna seča, krivolov, posetioci i požari.

Poslanici Skupštine Vojvodine izglasali su i upućivanje preporuka lokalnim samoupravama da doprinesu otklanjanju štete nanete prirodnim resursima. Kao jedan od koraka na ovom putu, pokrajinske vlasti „lokalcima“ savetuju zabranu plastičnih proizvoda za jednokratnu primenu. Skupština će podržati pronalaženje pristupačnih alternativa neškodljivih po životnu sredinu.

Modernizacija javnog prevoza, pre svih, očekuje sledeće gradove: Novi Sad, Vršac, Zrenjanin, Kikindu, Pančevo, Sombor, Sremsku Mitrovicu i Suboticu. Oni u narednih 10 godina treba da „podstiču projekte i tehnologije za  unapređenje  javnog  gradskog  prevoza  nabavkom  ekološki prihvatljivijih  vozila  koja  će  trošiti  alternativna goriva“.

Iz Deklaracije nije izuzeta ni energetska efikasnost. Pokrajinski organi će se pobrinuti da „ustanove  čiji  je  osnivač  Autonomna  pokrajina Vojvodina,  do kraja 2024. godine pripreme projektnu dokumentaciju na osnovu koje će, najkasnije do kraja 2029. godine,  postojeće sisteme za  zagrevanje  objekata  koje  koriste  zameniti  energetski  efikasnim sistemima“, a sve kako bi se smanjile štetne emisije u procesu sagorevanja energenata i porasla upotreba obnovljivih izvora energije.

Bolji kvalitet vode postići će se pripremom i realizacijom projekata za izgradnju postrojenja za preradu vode za piće, kao i sistema za tretman otpadnih voda sa pratećom infrastrukturom.

Imajući  u  vidu da  troškovi  posledica  neaktivnosti  mogu  da prevaziđu  finansijske  troškove  sprovođenja  mera  održivog  razvoja  i nanesu nesagledivu štetu po javno zdravlje i društveni razvoj u celini, Autonomna pokrajina Vojvodina, u skladu sa zakonom, obezbeđuje sredstva za zaštitu životne sredine u svom budžetu.

Jelena Kozbašić