Zabeležen najveći pad emisije ugljenika u poslednjih 30 godina

Vesti | Svet | Goriva | Ugalj

Iz elektroenergetskog sistema na globalnom nivou beleži se pad emisija ugljenika za 2 odsto tokom prošle godine, što je najveći zabeležen pad u poslednjih 30 godina. Uzrok tome je, svakako, okretanje leđa elektranama na ugalj u mnogim zemljama.

Foto-ilustracija: Unsplash (Science in HD)

Protekle godine je snaga iz elektrana na ugalj pala za 3 odsto. Proizvodnja uglja takođe je smanjena, i to gotovo za četvrtinu, kad je reč o članicama Evropske unije i Sjedinjenim Američkim Državama.

S druge strane, postrojenja na ugalj u Kini činila su polovinu svetske proizvodnje uglja tokom 2019. godine.

Ipak, stručnjaci ističu da za efikasnu borbu protiv klimatskih promena ovo nije dovoljno.

Napominju da prelazak sa uglja na gas suštinski samo predstavlja zamenu jednog fosilnog goriva za drugo. Konkretno rešenje bilo bi zaokret ka obnovljivim izvorima energije, naročito vetru i suncu.

Prema poslednjem izveštaju, solarna energija i energija vetra beleže rast od 15 odsto u odnosu na 2018. godinu, odnosno u Evropskoj uniji su činile skoro petinu ukupno proizvedene električne energije tokom 2019. U SAD-u je 2019. zabeleženo je nešto manje „oslanjanje“ na ove vidove energije, sa udelom od oko 11 odsto od ukupne proizvodnje.

Kako bi se ispunili ciljevi Pariskog sporazuma neophodno je da se svake godine u svetu ostvari stopa rasta od 15 odsto za proizvodnju energije pomoću vetra i sunca, za šta će biti potreban veliki napor.

Jelena Cvetić