Energetsko siromaštvo ne prestaje da bude jedan od glavnih problema za građane Srbije. Veliki procenat stanovništva ne može da priušti grejanje više od jedne prostorije tokom zimskih meseci, a čak i oni koji se greju na gas i koje bismo nazvali „dobrostojećim“, samo su na korak od energetskog siromaštva, rekli su učesnici debate „Koliko ušteda energije doprinosi Ciljevima održivog razvoja” održanoj juče u prostoru Miljenko Dereta.
Prof. dr Ksenija Petovar predstavila je svoju studiju „Energetsko siromaštvo“ u kjoj se nalaze osnovni koraci neophodni da bi se smanjilo energetsko siromaštvo u Srbiji.
Prema njenim rečima, štednja energije je javni interes, ali se to u našoj zemlji nedovoljno razumeva. Petovar je navela primer Skandinavskih zemalja koje imaju više uslova da budu rastrošne, ali ipak mnogo više polažu na uštedu energije, dok je na Balkanu potpuno suprotno.
Ona se osvrnula i na novčanu pomoć koju osvaruju „energetski ugroženi kupci“ za koju kaže da ne doprinosi rešavanju energetskog siromaštva, već ga dalje reprodukuje. Ovo je naročito važno imajući u vidu da će se broj energetski ugroženih kupaca popeti sa trenutnih 70.000 na 200.000 u narednoj godini, prema predviđanjima profesorke Petovar.
Ekspert za energetiku Aleksandar Kovačević upozorio je da bi, imajući u vidu svetsku energetsku krizu, ali i srazmere energetskog siromaštva u Srbiji, trebalo da uzmemo najgori scenarijo prilikom donošenja odluka.
„U Srbiji je i dalje dominantno ogrevno drvo, ali mi imamo 30 godina kontinuiranog gubitka kvalitetnih šuma što se nikada u istoriji nije desilo. Drvo je duplo skuplje nego prošle godine, a lignit, ugalj lošeg kvaliteta, skuplji je nego kameni ugalj na svetskom tržištu. U narednom periodu možemo da očekujemo smanjenu pomoć iz Evropske unije, a otvoreno je i pitanje stabilnog snabdevanja gasom“, objašnjava Kovačević faktore koji mogu da pogoršaju energetsko siromaštvo.
Pročitajte još:
Subvencije nisu namenjene onima kojima su najpotrebnije
Učesnici su se osvrnuli i na aktuelne subvencije za unapređenje energetske efikasnosti kuća gde građani finansiraju 50 odsto radova, dok 50 odsto sredstava daje lokalna samouprava.
Kako kaže Aleksandar Macura iz RES fondacije, ove subvencije promašuju one kojima su najpotrebnije jer je svota novca koju građani moraju da izdvoje još uvek prevelika, a istraživanja pokazuju da većina građana ne može da priušti iznenadne troškove veće od 13.000 dinara.
Isto važi i za energetski efikasne uređaje koji su preskupi i, samim tim, nedostupni onima kojima su najpotrebniji, kaže Kovačević.
Maja Petković iz Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture napominje da država ima u vidu nemogućnost građana da energetski saniraju svoje domove uz postojeće subvencije i dodaje da su u planu i subvencije od 100 odsto. Međutim, brojni nelegalni objekti, čije dimenzije premašuju dozvoljene i koji nisu građeni u skladu sa propisima, prave zastoj u realizaciji ovih planova, pa je prioritet države da najpre pomogne onima koji žive u legalnim objektima.
Zaključak debate je da energetsko siromaštvo još uvek nije dovoljno u fokusu u našoj zemlji, te da država mora da se odvaži na hrabre korake kako bi većinsko stanovništvo izvela iz energetskog siromaštva.
Javnu debatu „Koliko ušteda energije doprinosi Ciljevima održivog razvoja“ organizovala je Fondacija Centar za demokratiju u okviru Platforme „Održivi razvoj za sve“.
Milena Maglovski
