WWF sproveo prvi proces reintrodukcije i repopulacije rečnih biljaka u Hrvatskoj

Krajem prošle nedelje na 3 lokacije uz reku Dravu u Koprivničko-križevačkoj županiji realizovan je prvi proces reintrodukcije i repopulacije rečnih biljaka na prostoru Hrvatske. WWF – Svetska organizacija za zaštitu prirode realizovala je ovu aktivnost unutar DRAVA LIFE projekta, finansiranog kroz LIFE program Evropske Unije.

Proces reintrodukcije predstavlja ponovno uvođenje biljne vrste u prirodu na područje na kojem je ta vrsta pre izumrla, ali još uvek postoje uslovi za njen opstanak. Kebrač (Myricaria germanica) i patuljasti rogoz (Typha minima) pionirske su vrste biljaka koje rastu na dinamičnim rečnim staništima poput šljunkovitih sprudova i pokazatelji su zdravih i prirodnih jeka. Ove dve vrste u prošlosti su svoj životni prostor pronalazile na reci Dravi, ali danas, usled prekomernog uništavanja i iskorišćavanja reke i njene regulacije od strane čoveka, one su gotovo iščezle sa dravskih sprudova.

Pogodna staništa za ove dve vrste na reci Dravi još uvek postoje, ali ove vrste nestale su sa njih zbog raznih antropogenih uticaja i promene morfodinamike reke. Ove vrste smatraju se indikatorima reka koje imaju prirodnu hidromorfološku dinamiku nanosa i promenljivi oblik korita, a reka Drava još uvek je jedna od njih, rekla je Branka Španiček, voditeljka projekta DRAVA LIFE u WWF Adriji.

Kebrač i patuljasti rogoz kritično su ugrožene biljne vrste u Evropi. Tokom istraživanja sprovedenog u sklopu DRAVA LIFE projekta 2017. godine, pojavljivanje kebrača nije potvrđeno ni na jednom od pre poznatom prirodnom nalazištu na sprudovima Drave. Ova je vrsta pronađena samo na antropogenim staništima, na dve šljunčare i uz drenažni kanal hidroelektrane Donja Dubrava. S obzirom da pogodna mesta za rast i razvoj kebrača i dalje postoje, jedina opcija za očuvanje njegove populacije je repopulacija, odnosno premeštanje ugroženih biljnih jedinki. Svega 26 pronađenih sadnica kebrača stoga je presađeno na neobrasle površine šljunkovitih i peščanih sprudova na 3 prethodno odabrane lokacije.

U ovom projektu za reintrodukciju kebrača na odabrana staništa na ušću Mure u Dravu korišćene su većinom odrasle pronađene biljke. Mladih sadnica sa dobro razvijenim korenovim sistemom pronađeno je svega nekoliko. Odrasle biljke kebrača manje su osetljive na sušu i mehanička ometanja nego juvenilne biljke i zbog toga jedinke različitog uzrasta mogu biti posađene na različita mikrostaništa. Ova metoda odabrana je jer se pokazala najuspešnijom u reintrodukciji ove vrste sprovedenoj u Austriji, Nemačkoj i Švajcarskoj, rekla je dr. Dragica Purger, botaničarka i stručna saradnica DRAVA LIFE projekta po pitanju reintrodukcije biljaka.

Patuljasti rogoz nalazi se na popisu Bernske konvencije za zaštitu Divljih vrsta i prirodnih staništa u Evropi. Pojavljivanje patuljastog rogoza sprovedenim istraživanjem u Hrvatskoj nije potvrđeno, te se ova vrsta nažalost smatra regionalno iščezlom sa područja Hrvatske. Metode sprovođenja planirane reintrodukcije izabrane su na osnovu rezultata istraživanja i iskustava stečenih tokom akcija reintrodukcije koje su do sada sprovedene u nekim evropskim zemljama. Odrasle biljke patuljastog rogoza sa razvijenim korenom presađene su na šljunkovite i peščane sprudove na reci Dravi u blizini ušća Mure u Dravu.

Kebrač i patuljasti rogoz postaće tako ponovno glavni indikatori poboljšanja uslova rečne dinamike i pokazatelji zdrave i prirodne reke, a njihovim ponovnim uvođenjem direktno se uticalo i na poboljšanje biodiverziteta flore i faune, kao i prirodnih vrednosti reke Drave.

izvor: croatia.panda.org

Sandra Jovićević