Višak ostataka hrane u restoranima raste, dok se u domaćinstvima smanjuje

Hrana

Kako ostaci od hrane imaju tendenciju da se pretvore u veliku količinu otpada, postavlja se pitanje kako se tokom proteklih meseci, kada je sve bilo podređeno vanrednim merama usled pandemije koronavirusa, učestalo naručivanje hrane na kućnu adresu odrazilo na količinu otpada od prehrambenih proizvoda.

Foto-ilustracija: Unsplash (Louis Hansel @shotsoflouis)

Analizu je sprovelo udruženje „Sustainable Restaurant Association“ (SRA) uz pomoć usluge odvoženja hrane „Just Eat“ u Velikoj Britaniji u decembru, a zatim ponovo u aprilu, proučavajući na koji način su se restorani borili sa viškovima hrane, kao i koliko su drastične bile promene u prethodnom periodu.

Više od polovine anketiranih restorana je ukazalo na povećanje proizvedenog otpada od hrane tokom aprila, što se u novcu moglo izraziti od proseka od 111 funti nedeljno po restoranu do 148 funti.

Prema računici, otpad od hrane iznosi oko 400 miliona funti godišnje, a doprinosi emisijama ugljenika većih nego vazduhoplovna industrija. Stručnjaci zato savetuju restorane da pojednostave proces dostave hrane, ali i jelovnike.

Aplikacija „Too Good to Go“ pomaže preduzećima da smanje otpad od hrane tako što će višak hrane prodati potrošačima po nižoj ceni.

Upravo je smanjivanje viškova hrane najjednostavniji način borbe sa štetnim emisijama, a ima i višestruku korist.

Foto-ilustracija: Unsplash (Michael Browning)

Dok se količine otpada u restoranima povećavaju, domaćinstva u Velikoj Britaniji su smanjila otpad za 3,2 miliona funti nedeljno.

Jedan od zaključaka je da se čini da potrošači racionalnije konzumiraju hranu koja im iz restorana stiže na kućnu adresu, odnosno da se u tom slučaju bacaju manje količine hrane. U ranijem istraživanju pokazano je da se tek 9 odsto naručene hrane koja stiže na kućnu adresu baca, dok je tokom epidemije koronavirusa taj procenat smanjen na oko 7 odsto.

Pored toga, više od polovine ispitanika (gotovo 60 odsto) reklo je da je tokom boravka u kući imalo bolji nadzor nad količinom hrane koja se trošila, a čak više od 80 odsto njih izjavilo je da su im prazne police u supermarketima i pravljenje zaliha povećale svest o otpadu od hrane.

Jelena Cvetić