Veštačka fotosinteza – pomak u razvoju obnovljivih izvora energije?

Foto-ilustracija: Pixabay

Američka nacionalna laboratorija „Berkli“, koja radi pri Departmanu za energetiku, se približava ostvarenju svoje namere da pomoću tzv. veštačke fotozinteze od ugljen-dioksida u atmosferi proizvodi čistu energiju. Njome bi se napajala i domaćinstva i vozila. Ukoliko se proizvodnja omasovi i podigne na viši nivo u odnosu na teorijski model i laboratorijski prototip, predstavljala bi značajno sredstvo u borbi protiv klimatskih promena.

Imajući u vidu neophodnost da se smanji razoran uticaj čovečanstva na životnu sredinu, istraživači su odlučili da prekopiraju sistem rada jednog od, prema njihovim rečima, najelegantnijih i najefikasnijih mašina u prirodi – lista.

Fotosinteza je proces pretvaranja svetlosne energije u hemijsku i njeno čuvanje u vidu molekula šećera. Odvija se u biljkama, kao i u nekim bakterijama i algama koje u svojim ćelijama imaju hlorofil. Za taj proces su, pored svetlosne energije, neophodni i ugljen-dioksid i voda.

Stručnjaci iz „Berklija“ osmislili su kvadratne pločice koje između dva parčeta tankog, fleksibilnog materijala od silicijuma sadrže milijarde sićušnih cevi s ciljem oponašanja ove prirodne pojave. Gorivo koje trenutno prave tim putem je ugljen-monoksid, ali teže da svoj izum usavrše tako da proizvod veštačkog lista bude metanol.

Foto: Marilyn Sargent/Berkeley Lab

„Postoje dve prepreke koje još nismo uspeli da prevaziđemo“, rekao je član berklijevskog tima Hajnc Frej. „Jedna od njih je skalabilnost (sposobnost sistema da se prilagodi povećanim zahtevima obrade na predvidiv način, a da ne postane previše kompleksan, skup i nepraktičan, prim. aut). Ako želimo da fosilna goriva ostanu pod zemljom, moramo da pravimo energiju koja se meri teravatima. Takođe, moramo da pravimo tečno ugljovodonično gorivo koje se uklapa sa postojećom insfrastrukturom i tehnologijom“, objasnio je on.

Misiju da njihove pločice od nekoliko kvadratnih centimetara povežu u celinu od više kvadratnih kilometara prepuštaju inženjerima.

Jelena Kozbašić