Većina ljudi baca hranu – pitanje je „zašto?“

Vesti | Hrana | Srbija

Da li možete da zamislite koliko dostavnih kamiona može da stane u liniju od 326 kilometara – na primer, od Subotice do Kragujevca? Zamislite da su svi ti kamioni puni hrane. Ako ste uspeli da zamislite ovaj vozni park i njihov tovar, sada sve to zaboravite. Otprilike je to količina hrane koja bude bačena u Srbiji – svake godine.

Foto: Wikipedia/ OpenIDUser2

Ako vam je baš stalo do statistike, onda je to gotovo 247 hiljada tona (ili 247.000.000 kilograma) hrane, što je, posmatrano na dnevnom nivou čak 676 tona.

Svako od nas, računajući celokupno stanovništvo, bez obzira na uzrast, baci oko 35 kilograma hrane godišnje. Najviše se baca hleb (10,18 kg), zatim meso (7,18 kg) i mleko (6,74 kg), a najmanje voće (5,7 kg) i povrće (5,33 kg).

Hranu bacamo iz mnogo razloga – zato što nam se pokvari (67%), zatim zato što mi lično ili članovi domaćinstva ne žele da jedu staru hranu (17%)  ili mislimo da nije bezbedna (11%) – ali pre svega zato što nam se može.

Da li znate koliko nas košta ova bačena hrana? Skromnih 10.000 dinara. Ako živite u četvoročlanoj porodici, onda je to već 40.000 dinara. Da li nam se može ili nas jednostavno nije briga?

Do ovih rezultata se stiglo zahvaljujući analizi istraživanja o bacanju hrane u domaćinstvima u Srbiji, koju je uradio Centar za unapređenje životne sredine. Kako bi rezultati bili kompletni, potrebno je dodati i, za sada nepoznate, količine otpada koje nastaju na izvoru, u procesu uzgajanja i otkupa namirnica, fabričkoj obradi i pripremi za dalju prodaju, viškovima koji se ne prodaju u trgovinskim lancima i prodavnicama, i otpad iz ugostiteljskih objekata. Ako uzmemo konzervativnu procenu, na osnovu različitih modela računanja, sa sigurnošću može dodati bar još 40 odsto.

Bacanje hrane je postalo globalna epidemija koja izaziva da preko 30 odsto proizvedene hrane završi na svetskim deponijama, gde truli i raspada se, ispuštajući metan – jedan od najopasnijih gasova sa efektom staklene bašte. Bacanjem neupotrebljene hrane se troši i neverovatna količina resursa – energije i vode u procesima proizvodnje, pakovanja i transporta.

Foto: Wikipedia/Sachi Yoshitsugu

Kako bismo zaustavili epidemiju bacanja hrane neophodno je započeti sa kontinuiranim obrazovanjem svih učesnika u lancu, od proizvođača do krajnjih korisnika.

Jedan od najboljih načina podizanja svesti i obrazovanja opšte javnosti su igrano-dokumentarni filmovi. Zato će na ovogodišnjem Međunarodnom festivalu zelene kulture „Green fest“ biti prikazan film „Uzalud protraćeno: Priča o bacanju hrane“. Izvršni producent, i protagonista koji nas vodi kroz priču, je jedan od najpoznatijih kuvara na planeti – Entoni Borden, čiji je ovo poslednji film.

U saradnji sa kolegama, najboljim svetskim kuvarima sa različitih meridijana, zajedno nam pokazuju kako hrana, koju smatramo za otpad, može da se transformiše u neverovatna jela. Njihova namera je da promene način na koji ljudi kupuju, kuvaju, recikliraju i jedu, sa cilljem da se napravi sigurniji sistem hrane, ali i doprinese manjem uticaju na zagađenje i klimatske promene, koji su jedan od najvećih izazova čovečanstva u 21. veku.

Kompletna analiza istraživanja se može preuzeti na sledećem linku: https://greenfest.rs/Koliko%20(zaista)%20bacamo%20hranu_26082019_CUZS.PDF.

Deseti Jubilarni festival zelene kulture “Green fest” (www.greenfest.rs) će biti održan od 15. do 18. oktobra u Domu omladine Beograda, pod sloganom “Promeni igru. Budućnost je na Zemlji!”. Ovogodišnje izdanje festivala ima za cilj da pokrene radoznalost i kreativnost, razmišljanje i promišljanje o cirkularnoj ekonomiji i održivom razvoju i osnaži sve posetioce da postanu deo akcije i promene koja je ovoj Planeti zaista neophodna.

Izvor: Centar za unapređenje životne sredine