Uzgoj svinja doprinosi zagađenju nitratom

Hrana

Evropska komisija 2017. godine tužila je Nemačku zbog prekomernog nivoa nitrata u podzemnim vodama, a nova je studija nemačkog Instituta za ekonomska istraživanja (DIW) otkrila da je to povećanje povezano s poljoprivredom, odnosno tovom životinja.

Foto-ilustracija: Unsplash (Pascal Debrunner)

Nivo nitrata niži su u šumskim i livadskim područjima, a značajno veće vrednosti zabeležene su na poljoprivrednim područjima u kojima je prosek nivoa ovih hemijskih jedinjenja oko 28 odsto, u odnosu na nacionalni prosek od samo 18 odsto. U nekim područjima rezultati istraživanja su bili zastrašujući jer je koncentracija zagađenja premašila do sedam puta dozvoljenu maksimalnu vrednost koja iznosi 50 mg/l.

U Nemačkoj se rasprava o ovoj činjenici sve više zahuktava jer poljoprivrednici smatraju kako vlada šalje vrednosti samo iz svog sektora. Pored toga, kako piše „Euractiv“, imaju saznanja kako se neke članice Evropske unije ne pridržavaju pravila i prijavljuju niže nivoe nitrata izmerene u šumama.

Prema istraživanju DIW-a oko 50 odsto azotnih jedinjenja koji se nalaze u tlu pripisuju se ovome sektoru. Osim toga, lokalni uslovi poput brzine protoka vode i svojstva zemljišta takođe uzrokuju povećan nivo nitrata na određenim mestima.

Najviša koncentracija ovoga jedinjenja pokazala se u saveznim državama koje tove svinje. Đubrivo koje se koristi u uzgoju žitarica za ishranu svinja, pretvara se u tlu u nitrat koji se zatim nakuplja u podzemnim i površinskim vodama. Prema nalazima istraživača, veća gustoća jedinjenja pokazala se kod veće populacije svinja, dok je u ostalim sektorima stočarstva koncentracija bila na normalnom nivou.

Iako je Nemačka značajno pooštrila propise o đubrenju, obnavljanje podzemnih voda odvija se jako sporo, a analize koje se sprovode konstatno stagniraju. Kako bi sprečili moguće novčane kazne, Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine posednjih meseci radilo je na izmeni uredbe o đubrenju, koju su zatim predali Evropskoj komisiji. Ako je ona potvrdi, nova stroža pravila na snagu bi mogla stupiti već početkom leta. Nakon toga će biti odlučeno hoće li postupak obustaviti ili ne.

U poslednjih nekoliko godina ostale države članice su uspešno smanjile višak nitrata. Danska je, na primer, smanjila višak azota za 37 odsto između 1980. i 2007. nakon što je uvela stroža pravila i uvela takozvani registar žubriva. I u Holandiji je potražnja za azotnim đubrivima pala za približno polovinu između 1990. i 2012. godine, kada je uvedena gornja granica đubrenja.

„U svakom slučaju, smanjenje nitrata nije se dogodilo preko noći i drugim zemljama trebalo je 20 do 30 godina“, zaključuje Greta Sunderman, jedna od autorki studije DIW-a.

Izvor: Agroklub.rs