Usledili protesti u Nemačkoj nakon što je usvojen zakon o napuštanju uglja do 2038.

Vesti | Svet | Goriva | Ugalj

Foto-ilustracija: Unsplash (Bence Balla-Schottner)

Predlog zakona o napuštanju uglja kao goriva najkasnije do 2038. godine, usvojen je juče u Savetu ministara Vlade Nemačke, uprkos kritici organizacija za zaštitu životne sredine koje tvrde da je rok predug.

Predstavljen sredinom januara posle višemesečnih pregovora pod sve većim pritiskom aktivista za odbranu klime, taj propis na 202 stranice pod nazivom „Kohleverstromungsbeendigungsgesetz“, utvrđuje rokove i nadoknadu za postepeno gašenje elektrana na ugalj.

Nemačka ima za cilj da odustane od uglja najkasnije do 2038. godine, a taj rok može da „napreduje za tri godine“ pa do 2035, zavisno od izveštaja o napretku koji će biti obavljeni 2026. i 2029. godine.

Borci za klimu, uključujući nemački ogranak pokreta „Petkom za budućnost“ i organizaciju „Grinpis“, vrše pritisak na vladu da pojača napore.

Demonstranti su se juče okupili ispred zgrade Vlade, od kojih su neki bili s maskama s likom Angele Merkel i ministra ekonomije Petera Altmajera. „Vaš ugalj preti našoj budućnosti“ i „Ugalj ubija zaštitu klime“ – pisalo je na transparentima.

Drugi su tražili da se „Ugasi Dateln 4“ nova elektrana na ugalj u slivu Rajne, koja bi trebalo da počne s radom ovog leta.

„Mi smo usred klimatske krize i nije opravdano da nemačke elektrane na ugalj nastavljaju da rade još 18 godina“, rekla je Liza Goldner iz „Grinpisa“.

„Predlog zakona ne poštuje stotine hiljada glasova mladih i dece“, rekao je Kuang Paš iz pokreta „Petak za budućnost“.

„Znam da se o određenim elementima ovog zakona razgovara i kritikuje, ali vlada pokreće važan i temeljni razvoj našeg snabdevanja energijom i važan korak za smanjenje emisije ugljen-dioksida„, reagovao je portparol Angele Merkel, Štefan Zajbert na redovnoj konferenciji za štampu.

Zatvaranje postrojenja na lignit, posebno zagađujuću vrstu uglja će početi već 31. decembra ove, 2020. godine, u kompleksom kojim upravlja grupa RVE kod rudnika Garcvajler na zapadu Nemačke.

Berlin je operaterima elektrana na ugalj obećao 4,35 milijardi evra odštete, raspodeljene „tokom petnaest godina posle zatvaranja“.

Foto-ilustracija: Unsplash (Paweł Czerwiński)

Pogođeni zaposleni takođe će dobiti podršku dok će ukupna finansijska pomoć od 40 milijardi evra biti dodeljena rudarskim regionima do 2038. godine, piše u predlogu zakona usvojenog u maju 2019. godine.

„Dalji razvoj obnovljivih izvora energije koji će dostići 65 odsto ukupne potrošnje 2030. godine biće potom sproveden posebnim zakonom“, rekla je Vlada.

Industrijska federacija BDI upozorila je na mogući rast cena električne energije što bi dovelo do „ozbiljnih nedostataka u pogledu konkurentnosti“.

U planu usvojenom u decembru, Nemačka je postavila cilj smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte za 55 odsto do 2030. godine u odnosu na nivo iz 1990. godine, iako je već sigurno da neće postići svoje klimatske ciljeve za 2020. godinu.

Izvor: Zelena Srbija