Usevi će davati sve manje roda zbog degradacije zemljišta

Vesti | Svet | Klimatske promene

Foto: pixabay

Zagađenje, erozija i ekspanzija poljoprivrede doprinose tome da površina zemlje, veličine polovine Evropske unije svake godine drastično gubi na svom kvalitetu.

Prema novoj studiji preko tri četvrtine zemljine površine je žestoko degradirano a ova brojka mogla bi da se poveća na 90% do kraja sredine ovog veka.

Degradacija zemljišta je proces pogoršanja kvalitativnih osobina zemljišta, potrebnih za rast biljaka.

Kako ljudi sve više šire teritoriju koju koriste, kvalitet zemlje drastično opada a tome doprinosi zagađenje, erozija zemljišta i suše, što na kraju ove predele čini nenastanjivim.
Ako se sa trenutnim trendovima nastavi, stotine miliona ljudi biće primorano da emigrira jer će se lokalni sistemi za proizvodnju hrane urušiti.

Poljoprivreda je najveći faktor u ovom procesu zajedno sa intenzivnom urbanizacijom i sečom šuma. Usevi i ispaše prekrivaju trećinu površine planete.

Iako je teško predvideti dalji razvoj ovog fenomena, nova studija sprovedena od strane Centra za zajednička istraživanja Evropske komisije procenjuje da je teritorija veličine polovine EU degradirana svake godine. Ova studija, ide ruku pod ruku sa onom objavljenom u martu koja je zaključila da je svetska degradacija zemljišta dostigla kritičnu tačku i da šteti dobrobiti skoro polovini populacije sveta.

Zajedno sa klimatskim promenama, ovo opadanje kvaliteta zemljišta dovešće do toga da do 2050. godine globalni usevi godišnje daju čak 10% manje roda. Efekti ove pojave najviše će se osetiti u Indiji, Kini i Africi gde bi degradacija zemljišta mogla da prepolovi godišnje prinose useva.

Iako je degradacija zemljišta globalni problem, rešenje se nalazi u lokalnim akcijama i promenama na individualnom nivou. Smanjenje upotrebe manje održivog mesa kao što je govedina i prelazak na ishranu na bazi biljaka je jedan od načina da se prodor poljoprivrednog zemljišta u netaknute delove prirode spreči, ili makar uspori.

Rezultati ove studije predstavljeni su u novom izdanju Svetskog atlasa dezertifikacije. Ovaj atlas bi trebalo da služi kao alat donosiocima odluka kako bi lakše nadgledali degradaciju zemljišta i našli najbolje rešenje za širenje pustinja i oporavak degradiranog zemljišta.
Poslednji put ovakav izveštaj objavljen je 1998. godine i njegovi autori upozorili su na nekontrolisani rast ljudske populacije koji stavlja resurse naše planete pod neizdrživ pritisak.

Pod agendom za održivi razvoj koju su osmislile Ujedinjene nacije, svetski lideri su obećali da će se boriti protiv dezertifikacije i da će uložiti napore da oporave degradirano zemljište. Uprkos ovim obećanjima, vlade mnogih država nisu uskladile svoje zakone kako bi se postigli ciljevi planirani za 2030. godinu.
Ovo se dešava iako su ekonomski benefiti sveta bez degradiranog zemljišta očigledni. Samo u Evropskoj uniji, degradacija kvaliteta zemljišta košta države na desetine milijardi evra godišnje.

Skoro 10% Evropske unije je pod pretnjom širenja pustinja, naročito Portugal i Bugarska.

„Ovaj atlas pokazuje na koji način je EU pod uticajem dezertifikacije i naglašava važnost akcija za zaštitu zemljišta i održive upotrebe zemlje i vode u poljoprivredi, šumarstvu i energetskom sektoru,“ izjavio je Karmenu Vela, komesar za zaštitu životne sredine i ribarstvo.

Milan Zlatanović

Izvor: independent