Unapređena energetska efikasnost škola i predškolskih ustanova širom Srbije

Foto: Executive Group

Na svečanom skupu održanom u Beogradu obeležen je završetak projekta Nemačko-srpske razvojne saradnje „Energetska efikasnost u javnim zgradama“ koji je realizovan uz podršku Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju GIZ, sa ciljem unapređenja energetske efikasnosti zgrada i smanjenja emisija ugljen-dioksida u školskim i predškolskim ustanovama u Srbiji. Uz prisustvo predstavnika Ambasade SR Nemačke, Ministarstva rudarstva i energetike, Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, predstavnika lokalnih samouprava, školskih i predškolskih ustanova i partnera na pomenutom projektu, predstavljeni su rezultati ostvareni tokom prethodne četiri godine i istaknut je značaj ulaganja u energetsku efikasnost javnog sektora, sa fokusom na njegov građevinski fond, za koji je ocenjeno da treba da postane primer dobre prakse u ovoj oblasti.

„Fokus naše saradnje na ovom projektu je bio na sektoru zgradarstva, za koji se može reći da je najzahtevniji kada se radi o sprovođenju politike energetske efikasnosti. Potencijali uštede u ovom sektoru su veoma veliki, jer se u oblasti zgradarstva potroši 40 odsto finalne energije, a potencijalne uštede mogu da budu i do 50 odsto. Rezultati ovog projekta su omogućili sprovođenje Direktive o energetskoj efikasnosti i brojne edukativne aktivnosti, što smatramo veoma značajnim za dalja unapređenja na polju uštede energije u čitavom društvu. Pomoć GIZ-a odnosi se na ekspertsku podršku, kao i na pravljenje spiska svih zgrada centralne vlasti i izradu programa njihove sanacije“, istakao je prof. dr Stevica Deđanski, državni sekretar u Ministarstvu rudarstva i energetike Republike Srbije.

U cilju ispunjenja obaveza u skladu sa Sporazumom o energetskoj zajednici za JIE, Ministarstvo rudarstva i energetike i Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, uz podršku GIZ-a su nastavili rad na donošenju adekvatnog regulatornog okvira.

Foto: Executive Group

„Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture aktivno radi na izmeni i unapređenju postojećih pravilnika iz oblasti energetske efikasnosti u zgradarstvu, koji će omogućiti proračun i sertifikaciju zgrada na osnovu svih tipova energije koje zgrade troše, odnosno na osnovu energije za grejanje, hlađenje, klimatizaciju, ventilaciju, pripremu sanitarne tople vode i osvetljenje, uzimajući u obzir obnovljive izvore energije. Za potrebe unapređenja ovih pravilnika, uz podršku GIZ-a, izrađena je Troškovno-optimizaciona analiza sa preporukama za minimalne energetske performanse nestambenih zgrada. Takođe, u saradnji sa GIZ-om, kroz izradu Projektnog zadatka, stvoren je preduslov za izradu Dugoročne strategije za podsticanje ulaganja u obnovu nacionalnog fonda zgrada. Nacionalna tipologija stambenih zgrada, kao i Nacionalna tipologija škola i vrtića, predstavljaće dobar osnov za formiranje ulaznih podataka za potrebe ukupnog nacionalnog fonda zgrada“, izjavila je Jelena Vukanović, savetnica u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Republike Srbije.

U vezi sa tim, u okviru projekta kreirane su i Nacionalna tipologija škola i Nacionalna tipologija vrtića i razvijen je alat za procenu troškova ulaganja u mere energetske efikasnosti u školama. Većina objekata školskih i predškolskih ustanova je zidana sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka i predstavlja energetski neefikasan segment građevinskog fonda. Imajući u vidu veliki potencijal za uštede u školama i vrtićima, kao i znatan uticaj na smanjenje emisije ugljen-dioksida i zaštitu životne sredine, projekat Nemačko-srpske razvojne saradnje bio je usmeren i na podizanje svesti kroz obuke i informativne kampanje u obrazovnim ustanovama.

Foto: Executive Group

„Srbija u poslednjih dvadesetak godina dobija značajnu podršku nemačke vlade na putu ka EU, a u procesu ostvarivanja reformi koje sprovodi vlada u daljem napretku državi je potrebna pomoć građana, akademske zajednice i nevladinog sektora da bi ostvarila ciljeve održivog razvoja. Među ovim ciljevima je i postizanje energetske efikasnosti, unapređenje infrastrukture i energetskih tehnologija. Energetski efikasne zgrade su pokretač razvoja u građevinarstvu, a investicije u građevinarstvo čine veoma važan aspekt ekonomskog razvoja. Veoma smo zadovoljni saradnjom i alatima koji su razvijeni u okviru ovog projekta i želim da se zahvalim svim učesnicima na uspešno obavljenom poslu“, objasnila je Leoni Rajmers, šefica odeljenja za razvojnu saradnju u Ambasadi Savezne Republike Nemačke.

Foto: Executive Group

Prisutne je pozdravio i šef projekta „Energetska efikasnost u javnim zgradama“ dr Štefan Hajek. „GIZ smatra da je tema energetske efikasnosti ključna za ostvarivanje održivog razvoja. Zahvaljujem se na saradnji Ministarstvu rudarstva i energetike, Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, kao i predstavnicima loklanih samouprava, akademske zajednice, našim partnerima i saradnicima na posvećenom radu tokom ovog projekta. Unapređenje energetske efikasnosti je usko povezano sa usklađivanjem nacionalnog zakonodavstva Srbije sa evropskim politikama na polju zaštite životne sredine, odnosno implementacijom evropskih direktiva u okviru nacionalnih propisa, a mi verujemo da će Srbija uspešno nastaviti ovim putem“, istakao je Hajek.

Tokom projekta definisane su prioritetne liste za obnovu školskih objekata na teritorijama gradova i opština sa kojima je GIZ potpisao memorandume o saradnji, a to su: Priboj, Bajina Bašta, Apatin, Niš, Užice i Kraljevo. U okviru obuka na temu energetske efikasnosti za zaposlene u školama i vrtićima obučeno je 320 domara iz isto toliko škola u 15 jedinica lokalne samouprave, kao i 177 direktora i stručnih saradnika iz 104 škole.

Uspostavljena je i Platforma znanja o energetskoj efikasnosti, čiji su glavni nosioci Arhitektonski fakultet Univerziteta u Beogradu, kao akademski lider u ovoj oblasti, i Stalna konferencija gradova i opština, koja pruža podršku jačanju kapaciteta jedinica lokalne samouprave.

Projekat „Energetska efikasnost u javnim zgradama“ realizovan je u periodu od oktobra 2015. do decembra 2019. godine, u partnerstvu sa Ministarstvom rudarstva i energetike Vlade Republike Srbije, kao i kroz saradnju sa Ministarstvom građevinarstva, saobraćaja i infrastruktura. Smanjenje potrošnje energije predviđeno je članom 5. Direktive 2012/27/EU o energetskoj efikasnosti, a obaveza Republike Srbije je da počevši od 1. decembra 2017. na godišnjem nivou energetski sanira 1 odsto ukupne grejane/hlađene površine zgrada čiji je vlasnik i korisnik centralna vlast.

Izvor: Executive Group