U toku javno savetovanje o Nacionalnom energetskom klimatskom planu Hrvatske

Foto-ilustracija: Pixabay

Nacionalni energetski klimatski plan (NECP) je dokument koji svaka država članica Evropske unije mora izraditi s ciljem dostizanja evropskih ciljeva o smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte, a odnosi se na period od 2021. do 2030. godine. Ovo je dokument od izuzetne važnosti, a njegove radne verzije sve članice EU su trebale dostaviti početkom godine, dok je finalne potrebno dostaviti do kraja 2019. godine. Evropska komisija će potom provesti reviziju planova svih zemalja članica EU-a, odnosno njihovu konkretnost i usklađenost s ciljevima Energetske unije.

Integrirani nacionalni energetski i klimatski plan za razdoblje od 2021. do 2030. godine nadovezuje se na postojeće nacionalne strategije i planove te se njime daje pregled trenutnog energetskog sistema i stanja u području energetske i klimatske politike, kao i pregled nacionalnih ciljeva za svaku od pet ključnih dimenzija Energetske unije i odgovarajuće politike i mere za ostvarivanje tih ciljeva, a za što treba uspostaviti i analitičku osnovu.

U NECP-u posebnu pažnju treba posvetiti ciljevima do 2030. godine, koji uključuju smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte, energiju iz obnovljivih izvora, energetsku efikasnost i elektroenergetsku međusobnu povezanost, odnosno treba osigurati usklađenost s ciljevima održivog razvoja i njihovim doprinosom.

Kako je navedeno u NECP-u, najvažniji ciljevi do 2030. godine su smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte u sektoru evropskog sistema trgovine emisijama (ETS) za najmanje 43 odsto, odnosno u ne-ETS sektoru za najmanje 7 odsto u odnosu na 2005. godinu, kao i postizanje udela obnovljivih izvora energije u bruto neposrednoj potrošnji energije od 36,4 odsto, odnosno u neposrednoj potrošnji u prometu od 13,2 odsto. Potrošnja primarne energije (ukupna potrošnja energije bez neenergetske potrošnje) trebala bi biti 344,38 PJ, a neposredna potrošnja 286,91 PJ.

NECP je na javnoj raspravi do 28. novembra 2019.

Izvor: Ekovjesnik