U strahovitoj eksploziji u Bejrutu poginulo najmanje 100 ljudi, više od 4.000 povređenih

Vesti | Svet | Održivi razvoj

Najmanje 100 osoba je poginulo, a više od 4.000 je povređeno u eksplozijama lučkih skladišta u Bejrutu gde se nalazila velika količina eksplozivnog materijala.

Foto: Facebook (screenshot)

Strahuje se da bi bilans mogao da bude još tragičniji, jer je mnogo ljudi ostalo zarobljeno u ruševinama okolnih zgrada, a usled velikog priliva povređenih, bolnice su primorane da lakše slučajeve smeštaju na obližnje parkinge. Eksplozije su izazvale ogromnu materijalnu štetu, čitavo lučko područje je sravnjeno, a udar je bio toliko snažan da se osetio i na Kipru, na udaljenosti od 240 kilometara.

Povređeno i osoblje nemačke ambasade, koja se nalazi u blizini luke, a američka ambasada izdala je upozorenje svojim građanima da se informišu o razvoju događaja.

Takođe, navode da izveštaji govore o velikoj količini otrovnih gasova u vazduhu na mestu eksplozije zbog čega se preporučuje nošenje maske i boravak u zatvorenom.

„Mnogo ljudi se vode kao nestali, njihovi rođaci tragaju za njima, ali je potraga otežana jer nema struje“, rekao je ministar zdravlja Hamad Hasan.

Eksplodirao uskladišteni amonijum-nitrat

Prvi izveštaji navode da je eksplodirala velika količina amonijim-nitrata, čak 2,700 tona, koji je uskladišten u luci od 2013. godine, a koristi se najčešće u proizvodnji veštačkog đubriva i eksploziva. Radnici su zavarivali rupu na skladištu kako bi sprečili krađu što je najpre izazvalo požar koji se proširio i dim je bio vidljiv u celom Bejrutu.

Na lice mesta su izašli vatrogasci koji su gasili požar, ali su se u jednom trenutku stvorili uslovi za eksploziju celokupnog skladišta što je zabeležilo više desetina građana svojim kamerama i telefonima.

Vazdušni udar posle eksplozije polomio je prozore na većini zgrada u širem centru Bejruta, odnosno u području oko luke, a osetio se i na 240 kilometara udaljenom Kipru, u Limasolu, koji more deli od Bejruta. Žrtve se i dalje broje jer je veliki broj ljudi ostao zaglavljen u ruševinama posle eksplozije.

Ekonomska kriza i nemiri

Predsednik Libana Mišel Aun tražio je uvođenje dvonedeljnog vanrednog stanja, kao i oštro kazne za odgovorne koji su dozvolili neadekvatno skladištenje opasnog materijala.

Foto: Facebook (screenshot)

Inače, Liban prolazi kroz veoma teško razdoblje i katastrofa u Bejrutu samo se nadovezala na već postojeće probleme.

Liban je u ekonomskoj krizi, najgoroj od građanskog rata (1975-1990) koja se naročito odražava na valutu, libansku funtu.

Bolnice su i inače bile prepune zbog porasta broja ljudi sa težim simptomima KOVID-19.

Protesti su sve učestaliji, a građani krive političku i poslovnu elitu za bezobzirno bogaćenje.

U Bejrutu su učestale nestašice struje i pijaće vode, a u luci se nalazilo veliko skladište žita koje je sada neupotrebljivo, što bi moglo da dovede do problema u snabdevanju hranom.

U januaru je premijer Saad Hariri podneo ostavku posle skandala zbog davanja velike sume novca jednoj južnoafričkoj manekenki.

Hariri je sin nekadašnjeg premijera Libana Rafika Haririja koji je ubijen u atentatu 2005. godine veoma blizu mesta na kome se u utorak popodne dogodila eksplozija.

U zemlji je proglašena trodnevna žalost.

Izvor: RTS