U središtu tehnološke transformacije i modernizacije

Intervju

Foto: Ambasada Španije

Španija je jedna od evropskih zemalja koje su najviše zabrinute zbog klimatskih promena budući da južna područja ove mediteranske države odlikuju prilično oštri klimatski uslovi, kao što su visoke temperature, suše, oskudne padavine i nedovoljna količina vode. Ipak, španska vlada se aktivno bavi ublažavanjem klimatskih promena, između ostalog, i stvaranjem okvira za održivi rast koji će omogućiti da nacionalna ekonomija do 2050. godine dosegne klimatsku neutralnost. Prvi korak je predstavljalo usvajanje Strateškog okvira za energiju i klimu. Podršku će pružiti i Ministarstvo ekološke tranzicije kroz finansiranje projekata koji budu ispunjavali određene kriterijume, među kojima je možda najvažniji uslov da primenjena tehnologija doprinosi smanjenju zavisnosti od fosilnih goriva. Novčano će biti podržano i skladištenje energije u sklopu vetroparkova i solarnih elektrana, a prednost se daje projektima koji će biti smešteni na mestima zatvorenih elektrana na ugalj. Ujedno, španska vlada se takođe obavezala na izgradnju vetroelektrana i solarnih elektrana snage 3.000 MW u narednih desetak godina.

U razgovoru sa ambasadorom Španije u Srbiji Raulom Bartolomeom Molinom nastojali smo da saznamo kako vlasti planiraju da ublaže ranjivost, i povećaju sigurnost i otpornost ove zemlje na uticaj klimatskih promena, kao i da unaprede sposobnost prilagođavanja novom i izazovnom klimatskom i energetskom scenariju.

Foto-ilustracija: Pixabay

EP: Prema rezultatima istraživanja koje je Ipsos sproveo u martu 2019. godine, više od 50 odsto Španaca smatralo je da je globalno zagrevanje najvažniji ekološki izazov sa kojim se Španija suočava. Sa čim se izlazi pred zabrinutu javnost kako bi se ublažile posledice globalnog zagrevanja u budućnosti? 

Raul Bartolome Molina: Jedan od ključnih elemenata je usvajanje Nacionalnog integrisanog energetskog i klimatskog plana. Njime se postavlja put dekarbonizacije za sledeću deceniju i on sadrži sledeće ciljeve koje treba postići do 2030. godine, kao što su smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte za 23 odsto u odnosu na 1990. godinu, zatim udeo od 42 odsto energije u finalnoj potrošnji iz obnovljivih izvora energije, poboljšanje energetske efikasnosti za 39,5 odsto i 74 odsto udela obnovljive energije u sektoru električne energije. Ovi ciljevi će omogućiti postizanje dugoročnih ciljeva, prvenstveno klimatske neutralnosti do 2050. godine, što podrazumeva 100 odsto obnovljivih izvora u sistemu električne energije i smanjenje od najmanje 90 odsto u ukupnoj emisiji gasova sa efektom slatklene bašte (GHG) u poređenju sa 1990. godinom. 

EP: Evropska agencija za životnu sredinu (EEA) predviđa da će najveći porast sušnih perioda u Evropi biti upravo na Iberijskom poluostrvu, što će doprineti većoj opasnosti od dezertifikacije. Kakav je plan prilagođavanja na ove promene?

Raul Bartolome Molina: Većina uticaja klimatskih promena mogla bi se drastično umanjiti i sprečiti kroz programe prilagođavanja. U tom kontekstu, nedavno usvojeni Nacionalni plan prilagođavanja klimatskim promenama 2021–2030. definiše 81 oblast delovanja za izgradnju otpornosti i smanjivanje štete u 18 sektora, među kojima su zdravlje ljudi, voda, prirodno nasleđe, biodiverzitet i zaštićena područja, obale i morsko okruženje, zaštita šuma, borba protiv dezertifikacije, poljoprivreda i stočarstvo ili sigurnost hrane. Ove akcije će morati da se razvijaju tokom naredne decenije i zahtevaće zakonodavne promene i duboke strukturne reforme. 

Foto-ilustracija: Unsplash ( Vitor Monteiro)

EP: Španija je pokrenula ambiciozni plan potpunog prelaska na obnovljive izvore do 2050. godine i ubrzo potom i na potpunu dekarbonizaciju svoje ekonomije. Koje mere su preduzete i šta je preostalo da se uradi za postizanje ovog cilja?

Raul Bartolome Molina: Španija je snažno posvećena postizanju klimatske neutralnosti do sredine veka, preuzevši vođstvo u sprovođenju Pariskog sporazuma i obaveza koje je na sebe preuzela međunarodna zajednica. S tim u vezi, Predlog zakona o klimatskim promenama i tranziciji energije – o kom se trenutno raspravlja u španskom parlamentu – uključuje značajan spektar ambicioznih ciljeva usmerenih na smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte i prelazak na obnovljive izvore energije u potpunosti do 2050. godine. Da bi se postigao ovaj cilj, utvrđeno je da do 2030. godine najmanje 35 odsto finalne potrošnje energije treba da bude iz obnovljivih izvora. To se može postići širenjem mreže električnih vozila, promenama u načinu transporta, da se umesto teretnog transporta koristi električna železnica, ili promenom izvora energije sa nižim emisijama u stambenom, industrijskom i uslužnom sektoru. Štaviše, španski elektroenergetski sistem mora biti 70 odsto obnovljiv do 2030. godine, da bi se dostigao zacrtani cilj od 100 odsto do 2050. godine. Ovaj cilj će zahtevati instaliranje novih kapaciteta za proizvodnju obnovljive energije, kao i dovoljno rezervnih kapaciteta koji garantuju sigurnost snabdevanja. Osim toga, merama energetske efikasnosti moraće da se smanji potrošnja primarne energije za najmanje 35 odsto, na primer kroz sisteme implementirane u nove građevinske poduhvate, kao i kroz obnavljanje postojećih zgrada i primenu novih industrijskih procesa.

Foto-ilustracija: Pixabay

EP: Termoelektrane na ugalj u EU se zatvaraju, a Španija ima dve koje i dalje rade. Da li se očekuje njihovo zatvaranje u narednim godinama?

Raul Bartolome Molina: Španija je u kratkom vremenskom roku zatvorila dosta termoelektrana, i smanjila 69 odsto njihovo korišćenje tokom dve godine. Samo u 2020. godini u Španiji je prestalo sa radom sedam termoelektrana. Njihovo zatvaranje je zaista opravdano iz ekoloških i ekonomskih razloga, jer su upravo one glavni izvor zagađenja i nisu ekonomski održive. Ipak, socijalne posledice ovih mera nisu zanemarive i treba ih na odgovarajući način rešiti. Stoga se nedavno zatvaranje elektrana na ugalj odvijalo u duhu intenzivnog procesa koji je obeležen snažnim socijalnim dijalogom da bi se osigurala pravedna tranzicija poslova i regiona, tako da niko ne bude izostavljen. Kao što ste istakli, još uvek postoje neke termoelektrane na ugalj koje rade i mi ulažemo kontinuirane napore u reorganizaciju i dalji razvoj područja koja su bogata ugljem. Stoga se zatvaranje preostalih elektrana ne očekuje u narednih nekoliko godina, sve dok se ne razmotre i u potpunosti reše svi ekonomski, ekološki i socijalni aspekti.

Intervju vodila: Jovana Canić

Intervju u celini možete da pročitate u Magazinu Energetskog portala PAMETNI GRADOVI decembar 2020. – februar 2021.