U Srbiji posluje oko 200 nordijskih kompanija

Intervju

andreja pavlovicOd 2009. godine u Beogradu posluje Nordijska poslovna alijansa. Misija ove privredne komore je da promoviše nordijske vrednosti poput inovativnosti, otvorenosti, poverenja i odgovornosti. Da prenese poslovnu kulturu i znanja iz nordijskih zemalja. Streme tome da pronađu konstruktivna rešenja da bi pospešili trgovinu između nordijskih zemalja i Srbije. Kao odličan primer kompanije koja je  investirala u Srbiju treba spomenuti Telenor. Nakon privatizacije Mobtela, Norveška je dugo bila vodeća kompanija u Srbiji po direktnim stranim investicijama. Redovna, nova ulaganja su u kontinuitetu nastavljena i u narednim godinama, da bi tokom prošle godine počela sa radom i Telenor banka. Shodno ovom dobrom primeru cilj, kako stoji na web sajtu Nordijske poslovne alijanse, je da pomognu kompanijama sa severa da nađu partnere u Srbiji i obrnuto.

Njihova namera je da se podrže novoosnovane kompanije, kao i da se povećaju investicije i trgovinska razmena. Jedno od zapaženijih dešavanja je bio i poslovno edukativni skup pod nazivom „Nordijski dizajn i inovacije“ koji je održan u junu prošle godine na kojem su učešće uzele kompanije „IKEA“, „Telenor“, „Volvo“, „Sekopak“, „DSV“, „Triplan“, „Astra Zeneca“, „SKF“ i drugi. Nordisjka poslovna alijansa planira da organizuje i u buduće različite događaje, sajmove, donacije i druge aktivnosti koje bi predstavljale priliku za članove da podele svoje znanje i iskustvo kao i da se povežu sa kolegama i potencijalnim poslovnim partnerima. Za Energetski portal Srbije govori izvršni direktor Nordijske poslovne alijanse, Andreja Pavlović. Razgovaramo o kompanijama koje su već investirale u Srbiji, ali i o njihovoj poslovnoj politici zaštite životne sredine. U ovom trenutku članstvo nije previše brojno, međutim diplomatski kor nordijskih zemalja kao i ovo poslovno udruženje aktivno rade na povećanju broja kompanija koje će se učlaniti.

EP: Norveška, Švedska, Finska i Danska su poznate kao države koje imaju veoma visoku svest o ekologiji i održivom razvoju. Pored te činjenice Nordijska poslovna alijansa u Beogradu je svojevremeno održala tribinu “Učiti od najboljih” koja je imala za cilj širenje ekološke svesti i razvijanje održivog ekološkog poslovanja. Norveška ambasada je podržala da ALHem – Alternativa za bezbednije hemikalije iz Beograda u saradnji sa ChemSec — Međunarodnim hemijskim sekretarijatom iz Geteborga u Švedskoj, i KOOP – Centrom za saradnju iz Hamburga u Nemačkoj, u okviru projekta „Srbija supstituiše“, održi u junu 2014. obuku. Edukacija je organizovana za predstavnike srpske privrede, a bilo je reči o identifikaciji i proceni bezbednijih alternativa opasnim hemikalijama koje se koriste u proizvodnim procesima. Možete li nam reći nešto konkretnije o kompanijama koje sada posluju u Srbiji i njihovom odgovornom poslovanju kada je reč o ekologiji?
Andreja Pavlović: Nordijske kompanije se diče odgovornim pristupom prema zajednici u kojoj posluju bez obzira da li su u pitanju ekologija ili ljudska prava. Možemo reći da su naše članice lideri na polju zaštite životne sredine. Spomenuo bih sledeće primere: „Tikkurila” sada ima fabriku u Šapcu, reč je o fabrici boja i lakova koja posluje po najvišim standardima. „Telenor“ poseduje fondove koji dobrim delovima investiraju u oblast ekologije, brinu se o zaštiti životne sredine. „Sekopak“ se bavi isključivo odgovornim tretiranjem otpada i reciklažom. Oni vrše separaciju primarnog i sekundarnog otpada. Imamo „Ikeu“ koja je, naravno, na globalnom nivou u samom vrhu korporacija koje velika sredstva ulažu u borbu za čistiju prirodu. Tu je „Volvo“ koji vodi računa o energetskoj efikasnosti u svim svojim tehnološkim rešenjima. Kako u automobilskoj industriji, tako i u proizvodnji kamiona i građevinske opreme. Mora se spomenuti i „Tetrapak“ koji je jedan od najvećih izvoznika u Srbiji u ovom trenutku.

EP: Šta prema Vašem mišljenju možemo najbrže i najlakše da primenimo iz prakse koja se sprovodi u nordijskim zemljama i poboljšamo odnos prema životnoj sredini?
Andreja Pavlović: Nama je jako dalek pristup koji možemo da vidimo u nordijskim zemljama. Veliki je jaz između naših mogućnosti i njihovih dostignuća. Životni standard i mogućnosti se drastično razlikuju. Ipak, imamo načina da u nekim segmentima dostignemo taj nivo. I među nordijskim zemljama svaka je posebna , ali ih spaja odgovoran pristup prema prirodi. Dolazimo tako do statističkih podataka gde više od 50% električne energije u Švedskoj dolazi iz obnovljivih izvora energije. U Norveškoj je recimo najprodavaniji automobil prošle godine bio električni automobil koji ne zagađuje vazduh. U Finskoj i Danskoj su slični trendovi. Oni su pravi lideri kad je reč o Wind parkovima. Možemo mnogo da naučimo u ovim segmentima, jer imamo potencijale u broju sunčanih dana i drugim resursima. Naše prilagođavanje i napredak u ovoj oblasti utiče na otvaranje odgovarajućih poglavlja i na naš pristup EU. Više od jedne trećine posla u procesu pridruživanju naše zemlje EU, dolazi iz ovog domena. Tu je uključena i stručna javnost, fakulteti i projekti koji se već sada sprovode između naših fakulteta i njihovih obrazovnih institucija.

EP: Da li su prema Vašim saznanjima u planu nove strane investicije iz nordijskih zemalja?
Andreja Pavlović: Svakako da postoji veliko interesovanje jer je i interes Vlade Srbije da se poveća spoljna trgovinska razmena sa nordijskim regionom. Postoji ambicija da se privuku nove kompanije jer je potencijal ogroman. Sada je rana faza u tom procesu i nemam mogućnosti da otkrijem koje su kompanije u pitanju, ali pred nama je dolazak velikih korporacija. Nordijske firme gledaju jedna na drugu, i što je više zadovoljnih firmi koje ovde već posluju, više novih će doći na naše tržište i samim tim se izaziva domino efekat. Za sada imamo u članstu 34 kompanije malog, srednjeg i najvećeg obima. Inače, ovde ima dvesta privrednih aktera, kompanija koje dolaze iz spomenutih zemalja. Od 2011. imamo dvocifren rast spoljnotrgovinske razmene sa nordijskim zemljama.

Intervju vodila: Vesna Vukajlović