U Srbiji nije rešen problem opasnih materija koje teretni brodovi ispuštaju u reke

Kako navodi Miodrag Pančić iz Udruženja profesionalnih lađara Srbije „u Republici Srbiji na rekama, u lukama i na pretovarnim mestima godišnje se utovari na desetine miliona tona robe“.

Foto-ilustracija: Unsplash (Daniel van den Berg)

Kako bi se roba utovarila na brod, potisnicu ili šlep, neophodno je pripremiti objekat za utovar. To znači da utovarni prostor tog objekta za utovar robe mora biti čist i suv. „Tu dolazimo do jednog ozbiljnog problema vezanog za ekologiju i očuvanje životne sredine. Sam objekat nakon prevoza neke robe mora biti očišćen ili opran da bi utovario sledeću vrstu robe. Kao što se zna, prevoze se razne vrste tereta u rasutom stanju a koje, ako dospeju u vodu, veoma su štetne po životnu okolinu i zdravlje ljudi jer sadrže materije koje su izuzetno opasne. Neke od njih su: nitrati, koji su izuzetno opasni po zdravlje ljudi, pogotovu dece, a ima ih u veštačkim đubrivima; teški metali, kojih ima u koksu i petrol koksu i u piritnoj izgoretini. Tereti koji sadrže u sebi štetne materije, a najčešće se prevoze brodovima su: veštačko đubrivo, ugalj, petrol koks, koks, piritna izgoretina, fosfat i drugo“, saopštava Udruženje lađara Srbije.

„Nakon izvršenog prevoza navedenih vrsta robe, objekat mora biti očišćen i opran da bi bio pripremljen za utovar neke druge robe. Na stotine i stotine objekata godišnje se očisti i opere na rekama na takav način da sav ostatak od te robe završi u rekama. To je praksa koja se primenjuje odvajkada u našoj zemlji i ta oblast ne znam da li je ikad i bila spomenuta, a kamoli regulisana. Osoblje koje radi na teretnim brodovima sa nelagodom obavlja taj posao na način na koji ga obavlja jer oblast nije regulisana i ne postoje mehanizmi odnosno načini da se to drugačije odradi“, objašnjava Miodrag Pančić.

Pored toga, napominju da je Zakonom o zaštiti životne sredine i Zakonom o plovidbi zabranjeno ispuštanje u vodenu sredinu materija koje svojom sastavom mogu da ostave posledice po životnu sredinu, a sve nabrojane vrste tereta itekako ostavljaju dalekosežne posledice.

Ono što je paradoksalno je da se ti tereti ne tretiraju kao opasni tereti, iako sadrže materije koje su i u malim koncentracijama izuzetno štetne po okolinu i zdravlje ljudi.

„Udisanje fine prašine koja nastaje tokom čišćenja objekata, a koju udiše osoba angažovana na tim poslovima, na duži vremenski period ostavlja ozbiljne posledice po zdravlje. Kao primer, navešću iskustvo jednog našeg kolege kojem su na sistematskom pregledu, u analizi krvi našli enormno povećanu koncentraciju pesticida„, kaže Miodrag Pančić.

Udruženja profesionalnih lađara Srbije moli stručnu javnost, kao i samo Udruženje i nadležno ministarstvo, da otvore ovu temu i da nađu rešenje koje bi donelo boljitak u ovoj, za sada prilično neregulisanoj oblasti, koja je sastavni deo života i rada ljudi na brodovima.

„Moram reći za kraj da bi bilo žalosno da i ovo ostane samo ‘mrtvo slovo na papiru’. Jednu planetu Zemlju imamo i ako ne povedemo računa o ovome već sada, zapitajmo se da li zbog profita i nemara treba da trujemo našu decu i kakav im to Dunav i zemlju sutra ostavljamo“, zaključuje Miodrag Pančić.

Izvor: Udruženja profesionalnih lađara Srbije