U Mionici formirana prva banka gena i semena starih sorti voća i povrća

Vesti | Srbija | Održivi razvoj

Foto-ilustracija: Pixabay

U Mionici, prva u Srbiji i na Balkanu, formirana je lokalna banka gena i semena starih sorti voća i povrća, čiji je osnovni cilj očuvanje autohtonih sorti bitnih za razvoj poljoprivrede i bezbednosti hrane.

Biolog Ivana Petrović, koordinator banke semena kaže za Agroklub da bez raznovrsnosti nema ni selekcije i nastanka novih vrsta koje će biti otpornije.

Uz sakupljanje i skladištenje semena i bazu podataka, zadatak je i razmena biljnog materijala, identifikacija i karakterizacija sorti, obuka kako da se gaje i budu sačuvane.

„Stare sorte biljaka nestaju vrtoglavom brzinom, svake godine jedan do dva procenta budu izgubljene nepovratno. Samo u prošlom veku, u svetu je nestalo čak 75% starih sorti. U Srbiji, nažalost, ni nemamo podatke koje smo izgubili sorte voća, povrća i žitarica, koje su izuzetno značajne, jer su otporne, mogu da se gaje kad je suša, te u ekstremnim uslovima usled klimatskih promena. Ipak, srećom, naročito u zapadnoj Srbiji, svako domaćinstvo ima u dvorištu sačuvano bar jedno stablo stare voćke“ , priča Petrović.

U Mionici su već boravili gosti iz Kovina, koji nameravaju da zimnicu prave isključivo od starih sorti voća i povrća. Lokalne banke gena, inače, uveliko funkcionišu u Španiji i Francuskoj, a u svetu po njihovoj rasprostranjenosti Indija se naročito ističe.

Ivana upozorava da je najviše ugroženo povrće, jer su u pitanju jednogodišnje biljke i ako se seme ne sačuva, vrlo je verovatno da ga dogodine neće biti u baštama. „Krompir mesečar dugo nismo mogli da pronađemo, tek pretprošle godine otkriven je u malom seoskom gazdinstvu u okolini Guče. To je dokaz da za samo desetak godina može da se neka sorta nepovratno izgubi“, upozorava Ivana.

U Paštriću, kod Mionice, već tri veka raste i rađa gotovo izumrla divlja kruška oskoruša, čiji su plodovi odlični za čaj i džemove. U seoskim baštama bezmalo da više nema kupusa golubana, krompira mesečara, luka ajme i vlašca.

Izvor: Agroklub

Željka Vesić