Tvrdnje da je plastika higijenski i siguran materijal su naučno neutemeljene

Naglašavajući strahove koji proizlaze iz pandemije, industrija plastike nemilosrdno šalje lažne poruke donosiocima odluka i celoj svetskoj javnosti, ističe se u otvorenom pismu pokreta „Break Free From Plastic“. Plastika za jednokratnu upotrebu i naša kultura bacanja temelj su društvenih nepravdi koje je pandemija KOVID-19 iznela na videlo.

U nastavku je tekst otvorenog pisma pokreta „Break Free From Plastic“ upućenog Evropskoj komisiji u petak, dana 24. aprila 2020. godine.

Svet nakon pandemije KOVID-19 – Omogućavanjem trajnih rešenja za „plastičnu“ krizu do otpornije ekonomije

Foto-ilustracija: Unsplash (Merch Hüsey)

Stavljanjem više od polovine svetske populacije u karantin u cilju sprečavanja širenja pandemije koronavirusa, svetski lideri su preduzeli drastične mere kako bi spasili ljudske živote. Hoće li takođe biti spremni na donošenje hrabrih odluka za oblikovanje sveta nakon pandemije i tako osigurati otpornost planeta i menjanje osnovnih privrednih aktivnosti koje štite život?

Podvlačeći strahove koji proizlaze iz pandemije, industrija plastike nemilosrdno šalje lažne poruke donosiocima odluka i celoj svetskoj javnosti.

Inicijativa „Bag the Ban“ u Sjedinjenim Američkim Državama, koju zapravo podupire industrija plastike, agresivno zahteva ukidanje zabrana plastičnih kesa širom zemlje, dok se u Briselu ne ustručava od otvorenog zagovaranja promene ili odlaganja sprovođenja Direktive o plastici za jednokratnu upotrebu Evropske unije, tvrdeći da je plastika siguran i higijenski materijal. Te tvrdnje su naučno neutemeljene. U stvari, nedavno objavljena istraživanja pokazuju da virus na plastičnim površinama može opstati i do četiri dana, što je najduže među svim testiranim materijalima. Osim toga, plastična ambalaža, koju industrija predstavlja kao sigurnu i higijensku, sadrži mnogo opasnih hemikalija koje prelaze u hranu i pića koja sadrže i koja na kraju završavaju u ljudskom telu. Prema brojnim naučnim studijama, mnoge od tih hemikalija su endokrini disruptori koji mogu štetno delovati na zdravlje ljudi i dovesti do slabljenja imunološkog sistema i brojnih bolesti.

Plastika za jednokratnu upotrebu i naša kultura bacanja, podstaknuta od strane petrohemijske industrije, temelj su društvenih nepravdi koje je pandemija KOVID-19 iznela na videlo.

Pandemija uspeva zahvaljujući našim socijalnim i ekološkim propustima. U područjima gde se nalaze petrohemijska postrojenja, stanovnici su pogođeni bolestima i većom stopom smrtnosti, i to zbog zagađenja vazduha, zemlje i vode. U američkoj saveznoj državi Luizijani, na primer, konstantno se pogoršava kvalitet vazduha – a tamo gde je zdravlje stanovništva ugroženo zagađenjem vazduha postoji povećan rizik od zaraznih bolesti, pa tako i oboljenja od bolesti KOVID-19. U visoko industrijalizovanim područjima sveta, poput regije Vuhan u Kini ili u severnim delovima Italije, zajednice su znatnije pogođene posledicama zagađenja vazduha, višom stopom oboljenja, kao i višom stopom smrtnosti od ove zarazne bolesti. No ipak, petrohemijske kompanije, koje uzrokuju ovu groznu situaciju, besramno koriste pandemiju za „zeleno pranje“ svog imidža. Ineos, vodeći proizvođač plastike u Evropi, besramno reklamira svoju proizvodnju sredstava za dezinficiranje ruku i pritom popravlja svoju medijsku sliku. Na jugu, gde je zapravo začet pokret „Break Free From Plastic“, pandemija KOVID-19 osvetljava još jedan oblik nepravde koju čine multinacionalne kompanije, koje preplavljuju tržišta sve većom količinom plastike za jednokratnu upotrebu. Pojedinci i čitave porodice na prvoj liniji upravljanja otpadom sada se – bez odgovarajuće ili dodatne zaštitne opreme, suočavaju s vrlo visokim rizikom izloženosti novom koronavirusu jer obavljaju vitalne poslove prikupljanja i pomaganja u upravljanju sve većom količinom otpada koja se u njima gomila. Nastavljajući s uklanjanjem plastike za jednokratnu upotrebu, industrija plastike ceo teret bavljenja otpadom svojih proizvoda prebacuje na leđa radnika i lokalnih zajednica. Takvoj praksi se mora stati na put.

Pandemija je pravi odraz naših problema. Ne smemo popustiti zahtevima industrije plastike i širom sveta imati zajednice koje pate. Ovo razdoblje izolacije pravi je trenutak za preispitivanje i preoblikovanje našeg načina života i potrošačkih navika, kako bi se sprovele sistemske promene za dobrobit ljudi i okoline.

Na primer, inicijative poput „Farm to Fork“ mogu omogućiti kratke lance snabdevanja za otpornije ekosisteme i održivu proizvodnju i distribuciju hrane. Lanac snabdevanja hranom toliko je rastegnut da se hrana preliva iz jednog u drugi kraj zemlje, ostvarujući ogromni ugljenični otisak, prekomernu količinu ambalaže i upotrebu hemikalija na svakom koraku. S druge strane, lokalno proizvedena roba ima manji ugljenični otisak, lakše se može ponovno upotrebiti i popraviti, čime se podstiče cirkularna ekonomija i nova mreže specijalizovanih malih i srednjih preduzeća. EU i njene države članice moraju podstaći ulaganja u preduzeća koja redizajniraju proizvode i sistema i grade otporniju privredu i životnu sredinu. Novi poslovni modeli s nula otpada stvoriće nova lokalna radna mesta, istovremeno rešavajući problem plastike za jednokratnu upotrebu.

Još uvek postoje brojne mogućnosti za razvoj novih usluga povezanih s ponovnom upotrebom i kupovanjem u vakumu, od hrane i pića do sredstava za čišćenje i ličnu higijenu. Za savladavanje problema upravljanja otpadom, sistemi ponovne upotrebe – sigurni i za kupce i za radnike, moraju postati novo pravilo. EU i države članice moraju uložiti u razvoj i povećavanje potrebne infrastrukture i sistema upravljanja otpadom, poput sistema povratne naknade. Na primer, takozvane Tiffin posude (indijska reč za višekratne lagane rezervoare hrane od nehrđajućeg čelika), počele su da se najpre koriste ​​u Mombaju, i to za svakodnevnu isporuku čak 200.000 obroka. Odnedavno su se počele koristiti u Belgiji i Velikoj Britaniji, čime se svake godine uštedi više od 1,5 tone ambalažnog otpada. Slično tome, sistem šoljica za višekratnu upotrebu „Recup“, koji se koristi na više od 4.000 prodajnih mesta u Nemačkoj, kontinuirano raste i širi se na susedne zemlje.

Foto-ilustracija: Pixabay

Vlade država članica EU-a moraju da nastave da podupiru zakone koji će podsticati promene, uključujući usvajanje ambicioznih propisa kojima će se drastično smanjiti korišćenje plastike za jednokratnu upotrebu i podržati održivi proizvodi bez toksičnih sastojaka i sistemi ponovne upotrebe. Nekoliko kapitalno intenzivnih industrija, poput petrohemije i industrije plastike – koje su već imale mračne projekcije svoje profitabilnosti, sada u uslovima pandemije traže potporu vlada u obliku finansijske pomoći i spašavanja od propasti, otplate duga ili ukidanja postojećih ekoloških propisa. Donositelji politika imaju odgovornost da osiguraju da stimulativne pakete koriste društveno odgovorni preduzetnici koji će omogućiti prelazak na lokalno kružno gospodarstvo bez otrovnih materija, a ne nastaviti sa sistemom subvencionisanja proizvođača koji ne mogu samostalno da funkcioni]u ili onih koji mogu opstati čineći štetu našem zdravlju i životnoj sredini. Ako će se teško stečeni novac poreznih obveznika koristiti za spašavanje kompanija, prednost treba dati preduzećima koja će srednjoročno i dugoročno biti ekonomski, ekološki i društveno održiva.

Pandemija koronavirusa pokazala nam je koliko smo svi međusobno povezani te da uz jaku političku volju naši lideri u vrlo kratkom roku mogu doneti ozbiljne i delotvorne mere kako bi zaštitili ljudske živote. Evropa je bila predvodnik u donošenju zakonodavstva za rešenje rastućeg problema plastičnog zagađenja. Sada je vreme za istorijski izbor očuvanja i odbrane ove ostavštine odupiranjem pokušajima industrije plastike da je oslabi ili ukine. Nadalje, pozivamo institucije EU-a i šefove država i vlada EU-a da odrede potrebne mere i finansijska sredstva kako bi podstakli kolektivnu izgradnju humanijeg, pravednijeg i otpornijeg društva, kojem je na prvom mestu dobrobit ljudi i naše planete.

Otvoreno pismo potpisuju Delfine Levi Alvares, evropska koordinatorka pokreta „Break Free From Plastic“ i Fon Hernandez, glavni koordinator pokreta, a podržale su ga sledeće organizacije:

Aotearoa Plastic Pollution Alliance
Asian Center for Environmental Health
Asociación Retorna
Carbon Market Watch
CESTA FOE El Salvador
CIEL
City To Sea
Društvo Ekologi brez meja
Ecological Waste Coalition of the Philippines (Ecowaste Coalition)
ECOS
Environmental association Za Zemiata
European Environmental Bureau
Friends of the Baltic
Friends of the Earth Cyprus
Friends of the Earth Scotland
GAIA
GAIA Africa
Gallifrey Foundation
GLOBAL 2000
Greenpeace
Health and Environment Alliance (HEAL)
Health and Environment Justice Support (HEJSupport)
Heirs To Our Oceans
Health Care Without Harm (Europe)
Humusz Waste Prevention Alliance
Massey Unversity Political Ecology Research Centre
Microplastic Research Group
Nipe Fagio
O.ZERO
OceanCare
Peak Plastic Foundation
Plastic Change
Plastic Free Seas
Plastic Soup Surfer
Plastic Soup Foundation
Polish Zero Waste Association
Recycling Netwerk Benelux
Retorna
Sciaena
SEAS AT RISK
Society for Earth (TNZ)
Surfrider Foundation Europe
Taller Ecologista
Tearfund
Voice Ireland/Sick Of Plastic
VOICE of Irish Concern for the Environment
VsI “Ziedine ekonomika”
WECF International
Zelena akcija / FoE Croatia
Zero Waste Europe
Zero Waste France
Zero Waste Kharkiv
Zero Waste Lviv
Zero Zbel

Izvor: S.F./Ekovjesnik